Zemun

Ne razumeš ti Zemun, džaba!!

Zašto stalno govoriš da nisi iz Beograda!?
Zato što nisam iz Beograda.
Jaaao, a Zemun je šta, majke ti!?
Zemun je Zemun i nema veze sa Beogradom!
Jao, vi zemunci sa tim forama.
Ali, to nisu fore. To je način i stil života! Da bi to razumeo, moraš da živiš u Zemunu.
Ma daj molim te, sve je to Beograd.

Zemun je daleko od Beograda.

Dunav, je za tebe samo reka, kao bilo koja druga. Za mene je Dunav Ljubav i Poštovanje.
Za tebe je Lido, ništa specijalno. Za mene je Lido detinjstvo.
Švabine kifle u 6. ujutru, kada se vraćaš iz grada, tebi ništa ne znače, mi smo stajali u redu i čekali iste.
Crna Maca na pijaci, klub za koji ne znaš da je postojao, išli smo ranije da bi našli mesto.
Fest, jedan čitav period života i danas.
Klub Saše Loknera, nisi bio nikad.
Burence na Gardošu, nemaš pojma, stajali smo na jednoj nozi.
Đurđevdan u ciganmali, poseban doživljaj. Koncert Sinana Sakića, svečana odela.
Bežanje iz škole i bilijar u Pinkiju, radost.
Muvanje u Zemunskom parku, romantika.
Kafanice u Zemunu, lepše od bilo koje u Skadarliji.
Krilca u tadašnjoj Dubočici, ako nađeš mesto na bum, ti si Bog.
Tadašnji Mangupi, ozbiljni Šmekeri.
Zemunski Šaneri onda, najbolja garderoba.
Šlep na Dunavu, sloboda i sreća.

I mogla bi ja ovako danima da ti pričam i znam reći ćeš da ima toga i kod tebe u kraju, i sigurna sam da je nešto na ovu foru, ali ovako sigurno nije bilo, i neće.
Zemun je drugačiji, ljudi su drugačiji.
Zemun je priča za sebe.

Tako da ja nisam iz Beograda. Stvarno nisam.

A, Beograd, Beograd je samo mesto sa kojeg se pruža najbolji pogled na Zemun ili što bi Momo Kapor rekao: Beograd je najbolje mesto da se sačeka autobus za Zemun.

Autor: Miljana D. Milićević