Zašto, zašto, zašto…

Nekoliko dana pre 14. rođendana iznenada mi je umro otac. Došao sam iz škole, brat mi je na vratima rekao šta se desilo, ja sam spustio torbu, odslušao sve, ćutao i ok. Kad niko nije gledao izašao sam iz stana i šetao sam se satima i pitao sebe zašto, zašto, zašto…
Sve sam razumeo, šta se dogodilo i kako. Ali uopšte nisam sebi mogao da utuvim u glavu zašto j*bote. Pa sam se pitao šta sam ja mogao da uradim da to ne bude tako, šta su drugi mogli da urade, i non stop sebi ponavaljao zašto, zašto, zašto…

Znate ono kad neko umre pa dolaze ljudi sa strane i teše vas, grle, pričaju tu nešto, objašnjavaju, a ti ništa ne čuješ nego se samo pitaš zašto? J*bote, zašto?? Šta koji k*rac. Šta se dešava? I pošto nisam mogao samom sebi da odgovorim…a nisu ni drugi, jer ne znaju oni ništa što ja ne znam, pogotovo ne znaju kako se ja osećam, šta god da im se desilo u životu, kakvu god paralelu da imaju, ja nisam ti i ti nisi ja, e onda sam ćutao. I tako ceo život ćutim. Šta god da se meni dešava ja ćutim…i samog sebe pitam zašto, zašto, zašto. Naravno uglavnom nemam baš nikakav odgovor, kao što ga niko nema, i uopšte me ne zanimaju one gluposti tako je moralo biti, suđeno, drži se, tu smo za tebe i slično, samo hoću odgovor zašto koji k*rac?

I ide to tako, traje evo već više od 15 godina. Šta god da se meni desi ili ovako u svetu, ja ćutim, sam sa sobom izbistrim, nemam odgovor, jbg, idemo dalje. I onda danas ova vest da je preminula devojčica iz onog požara u Beogradu.

Samo mi fali j*bena torba da je spustim. J*bote zašto, kako, pa četiri momka su rizikovala svoj život i uradili nemoguće da je bezbedno spuste sa stotog sprata iz stana u plamenu. Dva momka su se svojevoljno javila da im oderu kožu sa tela da joj pomognu. I opet. Šta bre koju p*čku materinu? Pa ceo svet da eksplodira, da nas j*beno nema, da se svi i sve izbriše, da ništa ne postoji. Zašto bre? Ja razumem sve, kako je do požara došlo i kakve su to povrede bile. Sve mi je jasno. Ali zašto j*bote?

Znam da sada postoje neki roditelji, brat, sestra, baba, deda, tetka, drugarica, drug koji se pitaju zašto bre j*bote? Pa kako? Jel moguće bre to? I znam da i oni znaju sve, a opet zašto?

Kakva j*bena tuga i gluvi osećaj nemoći. Nemam baš nikakvo naravoučenije, samo sam morao da izbacim ovo iz sebe, ne mogu više da ćutim pogotovo zbog toga što nas ova prokleta godina već dovoljno j*be u mozak bez ikakvog objašnjenja zašto.

Autor: Boyan the dog