Upravnik zgrade

Useli se mladi bračni par u stan u nekoj zgradi. I već u prvoj noći počnu da rade na proširenju porodice.
Oni mladi i jarosni, a zgrada novogradnja, tanki zidovi, sve se čuje.

Sledeće noći ponovo, pa ponovo, ne može niko u zgradi da spava. Naravno dođe upravnik zgrade da upozori muža i onako prijateljski mu kaže, kako razume sve, i on je bio mlad, ali da bar smanje volumen, jer u zgradi žive i stariji ljudi, koji se sablažnjavaju (kao da oni to nisu radili) a ima i dece koja su znatiželjna (kao da ne mogu sve to na netu da nađu) ali eto ako moze malo tiše.

Pristane ovaj i već to veče, urade to baš tiho, ali kad završiše viknu onaj mladi čovek upravniku:
“Druže jel’ sad bilo u redu?”
“U redu je.”

I tako i sledeće večeri, pa opet i opet:
“Komšo jel’ dobro?”
“Dobro je.”

Kad će jedno jutro upravnik kod ovoga u stan: “Vidi komšo ne znam kako si smanjio volumen, ali pojačaj malo lebati, već cela zgrada misli da mene karaš.”

Preuzeto sa tviteksa: Dejan Vuckovic