Umoran pas

Jedan stari, umorni pas, ušetao je jednog dana u moje dvorište.

Video sam po ogrlici i dobro uhranjenom trbuščiću da ima verovatno divan dom i da je dobro zbrinut.
Mirno mi je prišao, pogladio sam ga po glavi, zatim me dopratio u kuću, polako otišao niz hodnik, sklupčao se u ćošku i jednostavno zaspao.
Sat kasnije, prišao je vratima i ja sam ga pustio da mirno ode napolje.

Sledeći je dan ponovo došao, pozdravio me u hodniku, ušao unutra i zauzeo svoje mesto u hodniku, ponovo odspavavši oko sat vremena.
To se ponavljalo nekoliko nedelja.

Iz znatiželje, pričvrstio sam ceduljicu na njegovu ogrlicu:
“Voleo bih da saznam ko je vlasnik ovog divnog, dragog psa i da ga upitam, zna li da svakog poslepodneva dolazi kod mene da malo odrema?”

Sledeći dan pas je opet stigao, sa novom ceduljicom pričvršćenom na ogrlicu:
“On živi u porodici sa šestoro dece od kojih je dvoje mlađe od tri godine, pa se pokušava naspavati. Mogu li i ja doći sutra sa njim?”

Ukoliko znate ko je vlasnik psa, rado ćemo mu ponuditi sat vremena mirnog sna 😉