Jutić drugari. Svanulo je divno jutro,bar kod mene, u Beogradu potop. Kafica, cigaretica. Malo ću da tvitujem, da retvitujem i komentarišem – to najviše vole. Posle 4 gutljaja, setio sam se da danas imam ispit a posle toga i diplomski.
Nadam se da će ovo biti divan dan. Čestitao sam svojoj baki 89. rođendan, spremio se, seo u belu tojota i otišao na faks. Naravno da sam sve uspešno položio tako da je od danas svet bogatiji za još jednog akademskog građanina.
Pa hoće da čestita. Šta pije lajna?!
Teča u Nemačkoj se posebno obradovao kad je čuo da sam konačno diplomirao, jer više ne mogu da ga lažem da ne mogu kod njega u firmu da lepim pločice. Definitivno odlazim. Pitam se samo da li da uzmem diplomu i da je zapalim?
Došao sam kući, pa reših da malo odmorim uz tviter naravno. Uđem, a tamo brate rat između četnika i partizana, ovih sa bradom i bez brade, pametnih i glupih, smešnih i žalosnih. Užas! Izašao sam i zalupio vrata od maske na telefonu. Mislim se šta da me oraspoloži i setih se!
Otvorim frižider a one još tu – gomboce! Hteo sam da slikam i da izbacim ko voli, ali mi stomak bio brži od mozga. Kad sam se najeo, legao sam da odmorim. Uzeo sam telefon i nabasao na neku aplikaciju Face app…Bože što je ovo smešno. Da sam žensko ličio bih na moju babu. Hihihi.
Nakon popodnevne dremke, ustanem, skuvam kafidžonku pa opet na tviter. Iznerviram se odmah – pa majku mu samo 30 fejva a tako divne kuce koje jure mace, dok ove jure zeca. Od besa krenem da treniram i smršam do večeri 29 kilograma.
I normalno da ću da se pohvalim – gde drugo nego na tviteru, mojoj drugoj kući. Leleee, što me napušiše! Pa to je kao nemoguće, pa fotošop i još niz pogrdnih komentara! Strašno! Kao bre da neki đavo ušao u ovaj narod. Još besniji, odoh da se istuširam. Prc, nema vode!
Pitam na tw, ljudi šta je sa vodom?! Ovi sa oko 200 pratioca su mi lajkovali i ostavljali šaljive komentare, a ovi sa po nekoliko hiljada – niko ništa.
A bre ja sam i hteo da mi jedan odgovori, iako se krije iza interesantnog nika i piše mu da je muzičar i producent, znam ja da je to Gile što čita vodomere. Odgovora nema ni posle sat vremena, te se malo zaprah da se ne osetim sutra u busu, pošto tojota ide na servis. Legao sam u krevet i tako razmišljam i nakon svih utisaka mogu da vam kažem – TeškoE.
Dok me obara san, poslednjim atomima snage uđem još jednom na tviter. Evo ga! Producent odgovorio! Hahah…kaže čuo sam od ortaka čiji ćale radi u vodovod da će voda tek ujutru. Napisao sam hvala Gile. Blokirao me.
Laku noć drugari, tvitimo se sutra.
Preuzeto sa tviteksa: Vlatko Marković
Be First to Comment