Sve jednom prođe a vi i dalje jarani

Ne znaš ti majko kako je dijete rodit!!!(o opstanku braka)

Niko se ne ženi i udaje u namjeri da se razvodi. To kad se uda il oženi, sretno, najsretnije na svijetu. Da se uda ona najbolje zna kako će s čojkom. Ne do Bog saslušat stariju ženu. Bračne dužnosti…to se ne odbija jaranice ako odbiješ ti si kriva što ode drugoj(rano ispiranje mozga). A kad im kažeš da će možda ipak otići drugoj davala ti ili ne davala…pukne na tebe ko da si joj zdrav zub izvadila. A nama stare žene govorile: “Šuti i pravi se da ne vidiš i miš rupu promijeni a da neće čojk. Opet će se on vratit, nije safun da se potroši ostaće i tebi, ništa poznat nećeš!”

I mi se brecale pa pitale: “a rupa? Što je miš uvijek glavni?
A one nam odgovarale: “E j*beš rupu u koju svaki miš uletit može!”

Ne slušaju ljudi šta im se na vjenčanju govori! I u dobru i u zlu. Ne slušaju kad im stariji kažu kad prođu medeni doći će j*beni dani, misle jah eto ovi stariji ljubomorni ne mogu više pa im muka! Ih djeco da vi znate kako stariji mogu…i da znate da vam je drugo poluvrijeme žešće od prvog…to su vam…prijateljske utakmice!
Jer samo ako su muž i žena jarani brak će i opstati!

Ako u svemu nađeš šalu i razumijevanje….tek onda možeš da kažeš to je to! Nisam baš plaho stara ali sam svjesna da nisam više ni mlada. Uglavnom dosta sam priča u životu pohvatala od starijih žena pa evo anonimno da objedinim priče više žena kako se voli muž i čuva brak.

Kaže hajd u početku sve je super…eh onda rodiš djecu pa imaš poso, pa imaš kuću….još kad padne noć a on ucacari očima…tebi nije ni do čeg! Ako ste jarani možeš mu reći: “De ne pati me hljeba ti dugo, svoji smo!”
Možeš mu reći: “Uzmi, znaš đe stoji, samo mi kasnije vrati noge na mjesto i pokrij me da se ne prehladim”. Ona koja je baš baš hrabra pitaće ga ujutru uz kafu “jesil još dugo guslo sinoć kad sam zaspala”? Nemojte se smijati ovo su mi sve žene pričale.
Kad dodje pjan ne govori mu ništa, do mozga mu doprijet neće a ti samo možeš fasovat. Ujutru kad se bude češo metar oko glave…eh onda mu zdrobi šta imas drobit. Ne može ni potrčat za tobom a i trebaš mu kakve kisele čorbe zgotovit.
Eh onda njeg uhvati kriza srednjih godina(ovo ako mu se desi, ćopu sa domestosom će pojest a da ne zna šta je pojeo), izmiče mu se tlo pod nogama, počne da se licka, počne drugačije da se oblači, ponaša i ne išće više…. Eh to je ta faza rupe i miša. Šuti, odmori, uradi generalku, peglaj, kreči…samo mu ne daj puno para da troši. Ako nađe kakvu da mu daje džaba….reci halalosum! Voli je bona, tvoj poso radi volonterski! Kad ga vidiš da je tužan, garant ga je ona ostavila. Ako ga stvarno voliš utješićeš ga. Biće ti žao što je tužan, pa sjedneš s njim pa popričaš, pa pitaš “majku joj j*bem pa jel joj zlatna kad si tako tužan”?” De ba smiri se, naći ćemo drugu, bolju, mlađu, ljepšu!!! Ma ima da zvoni bolan, nek vala čaršija pukne od muke kakvu vodaš”. Pa kad vidiš da ga ne možeš utješit…nazovi opajdaru i svašta joj se nagovori: “A što to tebi nije valjo a meni valja ovolike godine? Preko hljeba pogače tražiš!” Kuni je: “Da bog da i tvog čojka švalerka ostavila pa ti ovako kaharli vaz dan po kući hodo”! Ako se sad ne smiriš i ne pomiriš sa njim sve ću one slike što si mu u inbox slala isprintat…na svakoj ćeš banderi visit ja što ti kažem”.

Sve jednom prođe a vi i dalje jarani!
A žene? Samo joj natovari posla na vrat i ne sikiraj se!

Autor: Mirjana Đorđević Škiljević