Pustiš stogodišnju babu na delikatesu u Maxiju pre tebe. Ne zato što si neki dobar čovek ili imaš vremena na pretek ili voliš da čekaš u redu, već zato što se baba žali kako će da umre jer ne može da stoji, nema vazduha, stara je i bolesna, a i krene da ti vadi bakteriološki nalaz urina. Na oko proceniš da baba realno i ima šanse da ti umre iza leđa, pogurena, drhtav glas, tuzne oči neke sitne, vuče noge. A i misliš se, ona i ne može da ponese više od 120g parizera, brzo će. A i shvatiš da ako umre tu, svi će da se sjate oko babe, izguraćete iz reda, mesarka će da se zabezekne i neće biti u stanju da te usluži, a ti ćeš da se osećaš kao govno jer nisi pusio babu.
Pa dok dodje hitna pomoć, pa odnesu babu, a ono ljudi vrište, sklanjaju malu decu, preskaču babu. I ti bi morao nešto od toga, jer glupo bi bilo da stojiš pored mrtve babe kao da se ništa nije desilo, a svakako te niko ne bi uslužio, pa si džaba čekao. Ipak, ne možemo se ponašati kao da se ništa nije desilo.
I zamisli posle, dođe ti baba u san! Kaže onako bela duhovskim glasom “da si me pustila pre tebe i da nisam morala da čekam red, ja bi još uvek bila živa, sad će moj duh da ti ostavlja otvorena vrata na frižideru svaki dan, ta šunka što si je kupila sva će da ti se pokvari, led će po fiokama zamrzivača uhvati, nećeš moći ništa da izvadiš, pa ćeš svaki dan red na delikatesu da čekaš”.
Shvatim sve to na vreme i da okrenem igricu i sjebem takav scenario, pustim babu.
Kad će baba… Zacakli očima, ispravi se, zarumene se u licu, pusti glas, a i izvuče ceger kao šatorsko krilo. 1680g pečenice, na što tanje listiće mi isecite, četri štapa čajne, oljuštite mi, jer se teško ljušti. Kilo ipo mortadele, naravno isecite, dva kila mlevenog mesa, ako može 8 puta kroz mašinu da se samelje dobro. Dimljenu butkicu, ali izvadite te odozdo da vidim kakve su. To parče rebara, ali satarom mi te kosti isecite, 42 šnicle, ali onako srednje, da vidim, malo tanje od toga. Tri kila svežeg mešanog i iseckajte mi za gulaš onako na kocice, tup mi nož kući. I taj kolut trapista, ali isecite na tanko i pazite da vam se ne raspadaju parčići kao prošli put. I čekaj da vidim šta još imate…
Baba, prošlo je toliko vremena, da da si umrla dok si čekala red, već bi taman prvi busen zemlje na sanduk udario. Znači sjebala sam se u proračunu. Sledeći put voštanu svećicu ću da metim u džep i spremna dočekam pretnje umiranjem.
Preuzeto sa fejsbuksa: Oblak u Bermudama(Snežana Račić)
Be First to Comment