Komšija se dvoumi da li da ispiše decu iz vrtića, kaže non stop su bolesni, više su kod kuće nego što idu u vrtić. Koliko gube zbog odsustva i šta je dobro za imunitet. Pita me šta mislim, kako smo mi to rešili sa našim dok su bili u tom uzrastu.
Reko, mi kad smo videli da su tako često šmrkavi, slinavi, da kašlju bez prestanka, a naročito kad su kući doneli vaške, samo ih odveli jedan dan u vrtić i ostavili ih tamo do proleća. U aprilu kad smo došli da ih pokupimo, oni okaljeni, čeličili se cele zime, ćerka lovi lukom i strelom, pali vatru sa dva kamena, sin razbija led u Begeju, umije se ujutru sa tom ledenom vodom pa zaroni i harpunom lovi šarane i karaše za užinu drugarima iz grupe, počeo da se brija. Gase cigare bosim nogama.
Za 8. Mart uhvatio šakala i namestio vaspitačici šal i šubaru. Došli kući, napravili zamku uhvatili babu, oslobađali je cele nedelje kao Moskvu. Za vikend ih odveli u zoološki vrt, oni preskočili kavez udavili pumu. Muka živa komšo, ne znam šta ti je pametno činiti.
Mislim da me je kod onog aprila i Begeja već tri puta u sebi oterao u k*rac, ali brate realno, mene pita za savet usko vezan za pedagogiju i medicinu i očekuje ozbiljan odgovor?! Mnogo neozbiljno sa njegove strane! Tako da sam danas na spisak dodao još jednu osobu koja me verovatno nikad više neće pitati za savet i mišljenja. Mislim, šta je meni to nužno, pa nemam ja tri života.
Autor: Nebojša od Zrenjanina
Be First to Comment