Sahara – putešestvije

Časna sestra i sveštenik prelaze pustinju Saharu na kamili.
Trećeg dana, bez ikakvog upozorenja, kamila se sruši mrtva. Nakon što su otresli prašinu sa sebe, časna i sveštenik počeše da sagledavaju situaciju i posle dužeg perioda tišine, sveštenik progovori:

“Pa sestro, situacija izgleda poprilično strašno.”
Znam Oče. Zapravo, mislim da nećemo preživeti više od dan, dva.
“Slažem se. Odgovori sveštenik. Sestro, pošto je izgledno da se nećemo izvući živi odavde, bi li učinila nešto za mene?”
Bilo šta Oče.
“Nikada nisam video ženske grudi i pitam se da li bih mogao da vidim tvoje?”
Pa, pod ovim okolnostima, ne vidim kako bi nam to moglo štetiti.

Časna sestra otvori svoju odoru i sveštenik je uživao u pogledu na njene grudi, komentarišući njihovu lepotu:

“Sestro, smem li ih dodirnuti?”
Ona pristane i on ih je milovao nekoliko minuta. Oče, mogu li Vas nešto zamoliti?
“Naravno sestro.”
Nikad nisam videla muškarčev, hmm, ono dole. Mogu li da vidim Vaš?
“Misli da sa tim neće biti problema, odgovori sveštenik, zadižući svoju odoru.”
Smem li ga dodirnuti?

Sveštenik pristane i nakon nekoliko minuta milovanja, on dođe do znate već čega.

“Sestro, znaš li da ako stavim ovog svog, ne više malog, na pravo mesto, on može podariti život?”
Da li je to istina Oče?
“Naravno da jeste sestro.”
Oh, Oče, pa to je divno. Gurnite ga brzo u kamilu i gubimo se odavde.

Ukoliko neko zna ko je autor, rado ćemo potpisati