Rejzor

Avgust je i mnogo je vruće. Ako je verovati Studiju-B danas je najtopliji dan od kako se u Beogradu meri temperatura, a to se radi već neko vreme. Ja Studiju-B uglavnom verujem, dovoljno su socijalni i ne vide se daleko da bi morali da lažu non stop.
Trebalo je sinoć da se obrijem, al me mrzelo. Sad kad se zbričim i znoj krene da šiba, ima da se transformišem u bulku. Кad krene da se crveni i peče… ali ipak se mora. Zvala me da se vidimo i ne mogu da odem ko Čubaka, probaću da se saniram pomadom i talkom, ima još sat vremena, valjda će biti okej.

Tako sam jedno jutro u onoj nesretnoj Budvi uzeo da se brijem. Uzmem posle brijanja pa opalim neku kremu, za koju se ispostavi da iritira, i tako uređen skočim u vodu. Prvo su došli spasioci iz Bečića, Кotora i sa Svetog Stefana da vide ko se tolko dere. Onda su se spustili gorštaci sa okolnih planina i gospoda sa Cetinja misleći da je neka fešta, da kolju vola, pa će biti besplatnog pečenja. To je sve prouzrokovalo gužvu, pa je milicija morala da uređuje saobraćaj, a kako je ponedeljak u Crnoj Gori neradni dan to im je dosta teško palo pa su mi napisali prekršajnu prijavu. Sutra odem kod sudije za prekršaje, a pošto je i utorak tamo neradan, sudija beše prilično nervozan jer je zbog mene morao da izlazi iz kuće, te mi odrapi dva dana dobrovoljnog rada umesto njega. U sredu kad sam došao na posao, skontao sam da ja kao sudija mogu sebi da poništim kaznu, tako da sam u četvrtak opet išao na kupanje a pravdu je delio Bog lično. Dobro, dosta s digresijom…

Evo me sada ispred ogledala i prebiram svoju kolekciju brijača, neki tuplji bi bio poželjan. Nađem prigodan, ali bez krvi se nije moglo. Ipak, više ne ličim na klavijaturistu “Nevernih beba” i srećan sam zbog toga. Još pola sata i krećem, valjda će upala malo da se smiri, trudim se da se ne znojim. Ne mogu u grad u papučama i u bermudama, što je mnogo mnogo je. Navučem farmerke i patike, krene znoj. Crveni se brada, vrat, peče, umivaj se, bridi, crvene tačke, talk, ne vredi, sranje…
Gledaćemo se u oči, ko se još gleda u brkove, bradu i vrat. Vreme je da se krene.

Telefon. Ako zove da otkaže poješću brijač sa sve gelom, bebi uljem i pavlovićevom mašću.

– Alo?
– E? Simke je, jel dolaziš?
– Dolazim gde?
– Pa stigo mi ugalj, za danas smo se dogovorili da utovarimo, Boki i Mare su već stigli, nije valjda da si zaboravio?
– A… ma jok… zadremao sam bio, samo da se obučem i dolazim…

Autor: Dudarim