Prebrza vožnja

Pošto je utovario sav papin prtljag u auto, šofer primeti da papa stoji napolju.
“Oprostite Vasa Svetosti, hoćete li ući pa da krenemo?”
Da, ali meni u Vatikanu nikad ne dopuštaju da vozim, danas je baš dobra prilika.
“Žao mi je Vasa Svetosti, ali to ne bih smeo, izgubiću posao. Šta će biti ako se nešto desi?”
Niko to neće saznati, odgovara papa sa osmehom.

Slegnuvši ramenima, šofer sede pozadi a papa za volan. Ubrzo, šofer se gorko kaje, jer papa prelazi 200 na sat.
“Sveti Oče, molim vas, usporite”, jauče šofer, međutim papa počinje da usporava tek kada se začuo zvuk sirene. Zaustavlja se, spušta staklo.
Prilazi mu policajac, gleda ga, pozdravlja i vraća se svome motorciklu uzevši radio:

“Halo šefe, zaustavio sam auto koji fura 220 na sat.”
Odlično! Kazni ga da se nauči pameti.

“Ne ide šefe, ovo je vrlo važna osoba.”
Tim bolje, kaže šef.
“Dobro šefe, ali radi se zaista o vrlo, vrlo važnoj osobi.”

Gradonačelnik
“Važniji.”

Poslanik?
“Važniji.”

Predsednik vlade?
“Ma još važniji.”

Dobro, pa ko je?!
“Ja mislim da je Bog.”

Zasto misliš da je Bog?
“Šefe, šofer mu je Papa!”

Negde sa iMterneta