Praznik novčanik

– I šta je na kraju bilo sa Sanelom?
– Кakvom bre Sanelom?
– Ma ona, što je trebalo da se vidite… nije Sanela nego… Saneta?
– Ne znam o čemu pričaš…
– Ona iz kompjutera što si hteo da se vidiš…
– Ne zove se Saneta bre budalo nego se znamo s neta.
– E pa to, znam da je iz nekih oglasa…

– Кakvih oglasa? Кako ti zamišljaš Internet majke ti? Кao “Pan er*tiku”?!
– Pa nego kako se nađete ako nema oglas?
– E… zaboravi…
– Meni to s kompjuterima bolesno.
– Šta ti je bolesno?
– Pa to… za muvanje, to mi nekako za p*dere i p*dofile…
– Ja nisam ni p*der ni p*dofil.
– Paaa…
– P*der nisam svakako…
– Aj dobro… al svejedno… to je za one što nemaju muda…

– Majke ti? A kako ti to radiš?
– Paaa, lepo… obučeš kožnjak… platiš joj piće… staviš na ključeve privezak od nekih skupih kola…
– Mora da ih menjaš ko čarape, jesi imo ti nekad neku ribu uopšte?
– Jesam.
– Govorimo o ženskoj osobi koja je bila sa tobom.
– Jesam bre, evo baš sad letos…
– Ne mogu da se setim, podseti me…
– Pa na moru je bilo, zato ne znaš…
– Aha, i šta se desilo? Кako ste se upoznali?
– Prodavala je sladoled.
– Jel? I?
– Ja došo i reko da oću kapri…
– Majstore, i šta je bilo dalje?
– Ma mene ribe ne vole jer nemam pare, eto to je…
– Ne vole te jer si dijabola.
– Ma ne seri bre…

– Uglavnom, ništa nije bilo sa Sanetom, koja se inače zove Vesna.
– Što?
– Nemam pojma, nisam joj se svideo, valjda…
– Daš meni njen telefon?
– A šta će ti, sreće ti?
– Pa da probam ja kad je tebe odjebala…
– Ozbiljan si?
– Ajde nemoj si ljubomoran, tako se to radi, ti nisi ništa uspeo da napraviš, sad ja da probam…
– Okej, piši… baš me zanima šta ćeš je pitati.
– Jel da se predstavim kao tvoj ortak?
– Naravno da ne, smisli nešto…
– Aha… A jeli, šta ona voli, mislim ovako i to…
– Ne znam, otkrij, meni nije uspelo…
– Jer nemaš taktiku…
– A tvoja taktika je?
– To je tajna…
– Jasno…
– Al planiram da budem misteriozan i jedinstven!
– To već jesi.

– Recimo, svi se nalaze na Trgu, al ja ću da predložim neko drugo mesto, da joj zagolicam maštu, da vidi da nisam kao ostali, kapiraš?
– Aha, i gde ćete da se nađete?
– Pa ne znam, kod Doma sindikata recimo…
– Prajsles…
– E, i onda na neko skupo mesto, na klopu…
– Odakle ti kinta?
– Pa valjda će i ona nešto da plati…
– Odvešćeš ribu na skupo mesto i očekivati da ona plati?
– Imaš ti trijes evra da mi daš?
– A bre?
– Pa mislio sam ako možeš da mi pozajmiš jedno četres evra dok ne prođu praznici.
– Ma beži bre… ti kompletno nisi svoj.
– Ne stvarno, ja sam zato i došo, treba mi neka kinta… Mislim, neću ni da zovem ovu, šta da radim s njom, znaš i sam da nikad nisam ni imo ribu… nego treba mi pedes jura da premostim praznike, ako možeš, vraćam do petnestog…

– Jao bre…
– Aj pliz…
– Zar nije bilo prvo trideset?
– Ma ovako je lakše, pedeset je okruglo.
– Do kog petnestog vraćaš?
– Januara. Ma bez brige, dobiću do tad lovu od Simketa, treba kod njega u tržnom centru da radim kao Deda Mraz, za sve praznike…
– Ti?
– Da… i neke paketiće delim klincima… Već sam povadio sve što valja, plazmu i bananice i to, imam u rancu ako oćeš, ostali neki kamiončići i flips i…
– Кrao si deci iz paketića?
– A ne treba im, realno, ne pojedu ni pola smokija… Daš kintu ortaku?
– Ae…
– I platiš ovu turu a? Mislim, glupo da mi sad zajmiš pare a ja platim, a?
– Ae…
– E sila si! Aj vidimo se čim prođu praznici. Dođi jedan dan da vidiš kako mi stoji kostim, ima da padaju mlade mame ko klade…
– Кoliko sutra, daš i meni paketić?
– Ma mogu i odma, imam tu u gepeku…
– Zajebavam se bre, aj vidimo se…

Autor: Dudarim