Poreklo reči

Praslovenski (i opšteslovenski) naziv ženskog polnog organa jeste „p*zda”. Sama imenica „p*zda” (*peizda) izvedena je sufiksom -zda od glagolske osnove glagola „piti” (pi < *pei) u značenju ‘(ona) koja pije/narasta/donosi plod’. Imenice „pika” i „pica” izvedene su od skraćene osnove imenice „p*zda” pomoću hipokorističnog i deminutivnog sufiksa –ka i –ca. Njihova stvarna tvorbena baza je (praslovenska) imenica „p*zda, ali se one sekundarno vezuju za (srpsku) izvedenicu „pičbka”. Drugim rečima, sa sinhronog aspekta (sa stanovišta savremenog srpskog jezičkog osećanja), imenice „pika” i „pica” su hipokoristici od imenice „p*čka, međutim izvorno su nastale od imenice „p*zda”. A kako je nastala imenica „p*čka”? Tvorbena baza imenice „p*čka” je hipokoristik „pika”, posvedočen u živoj upotrebi. Dodavanjem drugog sufiksa -ka neutralizovana je hipokorističnost tvorbene baze.

Tvorbeno gnezdo lekseme p*čka je vrlo bogato: p*četina, p*čić, p*čurak, piculin, p*zdulja, p*cajlza… A da li znate kako je nastao oblik „picipevac”? Druga komponenta je gotova reč „pevac”, ali ne u značenju mužjaka kokoške, pa ni u (metaforičnom) značenju muškog polnog organa, nego u značenju genetski zakržljalog tog organa na ženinim genitalijama (kl*toris). Prva komponenta, sa kojom je druga srasla i koja ovoj drugoj precizira značenje, jeste lokativ bez predloga imenice koja nema značenje ‘vagina’ nego ‘vulva’ , ali u deminutivnom obliku. Neko je toliko mali i toliko ništavan, a kočoperi se, da tvorac reči ne kaže da je (kao) ‘kl*toris na vulvi’ nego — ‘kao „pevac” na p*čkici’.

Leksema „p*čka” je neizostavna i u psovkama, a jedna od najfrekventnijih psovki u srpskom jeziku jeste „Idi/marš u p*čku materinu“. Šta oterati osobu u p*čku materinu može da simbolizuje? Majčin polni organ je mesto kroz koje se rađamo, dolazimo na svet, odatle svi potičemo. Kada upotrebimo ove psovke, kao da kažemo: „Vrati se tamo odakle si došao“ – „Vrati se u majčinu utrobu, kao da nisi ni rođen“ – „Bolje da se nisi ni rodio“ – „Bolje da te nema“!

Možemo pretpostaviti da su nekada davno ljudi otvorenije upućivali poruke „Bolje da te nikad nije ni bilo“, a da su se one socijalizacijom prenele na simbolički nivo i pretvorile u psovku, na čije se doslovno značenje danas i ne obraća mnogo pažnje. S obzirom na surovost poruke kojom se iskazuje prezir prema celokupnom postojanju jedne osobe i poručuje da je šteta što se ona ikada rodila, ova psovka ostaje simbol agresije, moglo bi se reći da je najsurovija, a nas karakteriše kao prilično agresivne. S druge strane, treba imati u vidu da je reč o simbolu i da njegova upotreba, ovakva kakva nam je poznata danas, nije doslovna, tj. kada nekome kažemo „Idi u p*čku materinu“ ne osećamo stvarnu želju da on ne postoji i da se nikad nije ni rodio.

Literatura:
Vicanović, Marina (2017). Funkcije opscenih reči i izraza u srpskoj kulturi
Marojević, Radmilo(2008), Maca, imenice toga tipa, njihove tvorbene baze i paralelna
obrazovanja.
Ristić, Stana Cvijović, Dragana (2017) Status opscene leksike u žargonu.