Onaj ko ne odlazi na pijacu nikada neće upoznati srpski narod. Jeste da taj narod voli da zakine na kantaru, jeste da voli da ukrade, jeste da voli da se cenjka, ali kad završi s tim i kad uspe u toj svojoj sitnoj igri kada čovek raširi zembilj da mu u njega saspe luk ili krompir, tačno onda, kad je prevara gotova, a s lukavstvom i kaišarenjem završeno, seljak će vas pogledati, onako iskosa, malo ispod oka, setiće se na trenutak Boga, i jednim širokim pokretom, kao da blagosilja, dometnuće jedan krompir ili glavicu luka više da se iskupi pred ljudima i pred nebom!
“Ajde”, kazaće, “nećemo ni ti ni ja zbog ovoga da propadnemo!”
Na Zapadu vam niko neće zakinuti ni gram ( tamo su vage i duše elektronske ), ali vam neće ni dodati na kupljeno ni zrnce leće više nego što ste platili. Neka mi zakinu i pola kile; onaj jedan jedini krompir pride dragoceniji mi je od čitave berbe krompira u Ajdahu!
Momo Kapor
Be First to Comment