Apropo onog otimanja oko paradajza ispričaću vam jednu pričicu:
Nekad davno dok sam bila u osnovnoj, imali smo u razredu devojčicu koja je bila strašno siromašna. Mi tada o tome nismo mnogo razmišljali, ali kad god smo išli negde gde se nešto plaćalo ona je odbijala da ide.
Nikad se nije žalila, nikada nije primala pomoć ni od koga, bila je tiha i povučena. Jedne godine kaže razredna škola plaća ekskurziju jednom detetu koje nema da plati. Prijavi se naš drug čiji su roditelji baš bili bogati. I dobije gratis.
Posle na roditeljskom njegov otac zapenio, pojma nije imao šta mu je sin uradio: “Mi smo mu 2x dali pare za ekskurziju jer je potrošio. Ub*ću ga!”
Razredna isto poludela.
I pojeo vuk magarca. Naša drugarica sa početka priče ni na toj ekskurziji nije bila i ni slovo nije rekla.
Isto vam je to i sa paradazom. Ti koji otimaju nisu bedni. Prava sirotinja se ne vidi i ne čuje. Ne bruka se za sendvič i paradajz. Ćuti i sklanja se da je bogati i obesni ne zgaze.
Autor: Prvorođena
Be First to Comment