Odem s drugaricom na popodnevnu kafu. Devojka nas posluži i ode. Odjednom drugarica zgađeno odlaže šolju, zove devojku i žali joj se da joj se kafa oseti na beli luk. Devojka zbunjeno uzme šolju, pomiriše, ništa ne oseća. Zatraži od mene da uradim isto. Ništa ne osećam.
Iznervirana opet prinosi šolju licu, opet je odlaže i tvrdi da oseti miris belog luka.
Tiho, pošto je privukla pažnju celog lokala, pitam je da nije danas spremala nešto s belim lukom pa joj možda prsti…
Zaledio joj se pogled. Tražila je da odmah napustimo lokal.
E, moja seljanko!
Preuzeto sa fejsbuksa: Oblak u Bermudama(Gordana Popovicki)
Be First to Comment