Počela da me ‘hvata’ alergija od poruka tipa “Ćaoo”, “Šta se radi?”, “Kako si?”, “Odakle si?”, “Lepa si”, “Možemo da se upoznamo?”…i vrhunac svega…”Reci nešto o sebi”.
Kao da sam u osnovnoj školi i učiteljica me prozove da se predstavim. Bukvalno me vataju ospice. Časna reč.
Znači, pošalješ mi zahtev za prijateljstvo i ako me ne poznaješ ja ga prihvatim i ako te ne poznajem, al si nekako mislim “Ajde ovaj je ‘možda’ normalan, pa neće da gnjavi!”.
A takvih zahteva mi stoji još pun kufer, brišem i niču ponovo!!! Možda normalnih??? I onda mi pošalješ takvu poruku. Pogodak u CENTAR!
Evo ti odgovor:
Šta se radi? – Šta te briga. Sigurno ne drk*m ako sam online.
Kako sam? – Vrlo sam zauzeto… Vrlo… Previše… I ne boli me glava…
Odakle sam? – Iz pm sam! Da si otvorio taj moj j*beni profil pre nego što si mi istresao sve asove iz tog svog kratkog copy-paste rukava, znao bi odakle sam. Prva rečenica ispod slike kaže odakle sam.
Lepa si. – “Lepa.” Gledaj me onda. Ne šalji mi poruke. Meni sasvim dovoljno. Hvala.
Možemo da se upoznamo? – Frajeru, udaljena sam od tebe 12.230,40km. I sva sreća da jesam.
Da kažem nešto o sebi? – Reći ću ti. Što sam starija, to udobnije gaće biram.
Ukoliko znate ko je autor, rado ćemo potpisati
Be First to Comment