“Danas mi je bio težak dan”, reče Pu.
I nastala je tišina.
“Hoćeš da pričamo o tome?”, upitao ga je Praslin.
“Ne,” rekao je Pu kad je malo razmislio. “Ne, mislim da neću.”
“To je u redu.” reče Praslin i sede pored svog prijatelja.
“Šta to radiš?” upitao ga je Pu.
“Pa, ništa”, odgovori Praslin, “Samo… Ja znam kako izgledaju teški dani. Ni ja često ne volim da pričam o tome kad dođe moj Težak dan.”
“Ali, o Bože,” nastavi Praslin, “Koliko su samo lakši ti Teški dani kad znaš da imaš nekoga da bude uz tebe. A ja ću uvek biti uz tebe, Pu.”
I tako, dok je Pu sedeo razmišljajući o svom teškom danu, njegov dobri prijatelj Praslin sedeo je pored njega u tišini, mrdajući svojim nogicama. A Pu je pomislio da njegov najbolji drug nikad nije bio više u pravu nego danas.
A. A. Milne
Be First to Comment