Okupam decu sinoc… Kose do struka, guste. ličilo je na epsku borbu titana… Osušim, pregledam, upletem u pletenice i mah-mah na spavanje.
Ponedeljak podnosim lakse kad znam da svi mirišu..
Danas dolaze iz škole, drapaju se i češu… Kontam znojave, pogledam predveče imam šta da vidim-gnjide!!
Krece crveni meteo alarm, uzbuna, haos!!
Ova od 9g ide na rođendan i to ne sme da joj pokvari društveni život!! Btw NIKO NE SME DA SAZNA DOK TO NE PROĐE!!! A kad prođe svaliće sve na đaka prvaka…
Aj nek ide…
Ode ona tamo a ja direkt u apoteku… Nema u 3 apoteke. Jbt niko ne priča da dete ima vaške a nigde ga nema kupiti!! Sve rasprodato. Nađem neki šampon skup ko da su ga pravile device sa Kilimandžara lično.. E moji palančani, to se na sva zvona javi. Pa šta ako će dete imati traumu ceo život?! Jedna trauma manje više… Nama su traume ko rod rođeni…pa ja ne bih bila to što sam da nije bilo trauma bla bla bla. Jedva nađoh i trk kući.
Đak prvak nije htela sa mnom jer je bila zauzeta oplakivanjem trenutne situacije i sahranjivala je svoj društveni status jer ZABOGA nikooo nema vaške u društvu! Čak ni slinavi Petar, koji je čist samo mesecima u kojima može da se kupa u Dunavu…
Kažem ja njoj: “Šta te briga imaš nešto što niko nema u razredu!”
Dođoh ja do stana, zaboravila ključeve… Đak prvak se zaključao i ne odgovara…
Posle paničnog napada i haosa u zgradi, donese komšinica merdevine i vidim kroz prozor da je mrva mala zaspala…AAAAWWW… Gluva na maaaamuuuu…
Donese mi keva ključ od nje i uđemo mi…
Kreće bibanje, vriska i panika oko svake od njih 18 koliko smo izvadili! Ubedim je ja da to samo čiste curice imaju i smiri se.
Dođe starija sa sve utiscima – smotam je stručno pod mišku i bibaj. Nije stigla ni do žužu-a već sam je natrackala…
I ona ciči i vrišti, 7 komada… Jedva je smirim… Dok je došla do torte već sam je kupala… Sve poskidala, pobacala na pranje, haos ludilo kad:
Dođe sin 13g iz škole..
Kao sta vi radite i to… aman sine ne pitaj ne vidim bele mačke…
I počinje da se ruga: “Deja ima vaškeeee!”
Mislim da ga komšija sa 4. nije čuo ali samo zato što su mu promenili terapiju pa sad samo kunja… One počinju da plaču…
Ja tražim gde mi je kanap da se obesim…
Odoh da operem kosu i ja, kakav sam baksuz džabe trošim šampon.
P.S. nemam o čega da se okačim sas kanapče…
Ukoliko znate ko je autor, rado ćemo potpisati
Be First to Comment