U pola noći neko kuca na Perina vrata. Napolju kiša, lije kao iz kabla… Pera, onako sanjiv, otvara vrata i vidi pijanca:
“Brate, hoćeš li molim te, malo da me poguraš, živ ti ja?”
Ma more mrš bre, pijana budalo. Vidi bre koliko je sati!!! – i zalupi vrata.
Na to će Perina žena:
“Kako ti nije žao jadnog čoveka?! Da li se sećaš pre par godina kada smo se zaglavili u blatu, u pola noći, kad si zatražio pomoć od jednog čoveka, i taj čovek ti je odmah, bez reči pomogao. Ajd’ idi pomozi jadnom čoveku!”
Pera navuče jaknu preko pidžame, obuje neke stare gumene čizme, izadje napolje ispred kuće, ali ne vidi nikoga. Vikne on:
“Gdeeeee siiiiii čoveče, pobogu?”
“EVO ME NA LJULJAŠCIIIII…”
Ukoliko znate ko je autor, rado ćemo potpisati
Be First to Comment