U jednom selu, malo udaljenom od grada, glavna zabava je svake večeri bila u seoskoj gostionici. Tu su se uveče okupljali seljani i do kasnih sati raspravljali o svemu i svačemu. Često su smišljali razne ujdurme jedni drugima i lepo se zabavljali. Sutradan bi se svi smejali onome koji je bio prevaren.
Ali, celu zabavu je, na neki način, uvek kvario Marko svojim pesimističnim stavom. Jer, šta god smislili njegovi “prijatelji”, on bi uvek rekao: “Nije to ništa. Moglo je biti i gore!”
Odlučili najzad njegovi prijatelji da mu doskoče i da ga jednom zauvek oduče od toga. Iskoriste prvu priliku kada je on bio odsutan i smisle gotovo neverovatnu priču. Sledeće večeri, kada je Marko došao u gostionicu, vidi ih okupljene oko stola kako nešto tiho gotovo šapatom pričaju. Priđe im i zainteresuje se šta je u pitanju, no oni odgovoriše da je toliko strašno i neverovatno da je bolje da ne čuje. To ga je toliko zaintrigiralo pa mu na njegovo insistiranje ispričaju dogovorenu priču:
“Zamisli, Marko! Sinoć je Nikola otišao u švaleraciju kod Mare. Ali, naiđe Marin muž Pera, zateče ih u krevetu, prebije Nikolu, iseče ga na komade sekirom, samelje ga i da psima i svinjama da pojedu!
Malo se trgnuvši, Marko ih upita: “A kada se to tačno dogodilo?”
Oni mu rekoše da je to bilo oko ponoći. Marko se malo opusti pa im reče: “Aha. Pa…moglo je biti i gore!”
Oni ga zapanjeni pogledaše pa upitaše: “Gde ćeš, Marko zaboga, gore od toga!?”
A Marko im ladno reče: “Stvarno je moglo biti i gore! Juče oko deset sati sam JA bio kod Mare!”
Ukoliko znate ko je autor, rado ćemo potpisati
Be First to Comment