Negde u Šumadiji u nekom selu u kafanu jednog dana uđe Beograđanin i reče:
Čuo sam, da ste vi u ovim krajevima dobro baždareni, ali sam uveren da ste obični amateri. Ajmo se kladiti, da niko od vas ne može eksirati 4 litre rakije jedno za drugim, bez odmora. Ako nekom od vas to uspe, odmah mu dam 1000 evra!
U kafani nastane muk… Niko se nije javio, samo je Milojko otišao iz kafane, kao da mu je neprijatno. Beograđanin zadovoljno sedne i naruči piće. Pola sata kasnije, vrati se Milojko priđe ovom i potapša ga po ramenu:
“Rođače, a jel’ tvoja ponuda još važi?”
Beograđanin klimne glavom i naruči konobarici neka posluži na sto ispred Milojka 4 litre rakije. Milojko zgrabi prvu litru i eksira k’o iz šale. Seljani su ga veselo bodrili. Litre su polako nestajale, dok niz grlo nije skliznula i poslednja kapljica. Svi u kafani su bili euforični i srećni što je Milojku to uspelo. Beograđanin zaprepašćen sedne i izbroji mu 1000 evra. Međutim, videlo se da ga još nesto muči, pa nije dugo izdržao te upita Milojka:
“Prijatelju oprosti, al’ nešto me zanima. Gde si bre nestao onih pola sata koliko te nije bilo u kafani, primetih jbg mala kafana ?”
“Aaaa…to misliš! Ma trknuo sam do kuće da proverim mogu li ja to…”
Ukoliko znate ko je autor, rado ćemo potpisati
Be First to Comment