Danas sam imao “unforgiven” iskustvo u gradskom prevozu. Uđem na prednja vrata i primetim da nisam “one”, već da se raja nagužvala pun bus. Rek`o biće vala “fight fire with fire”, ali šta da se radi.
Krenem da se guram ka sredini, kad baba sa kišobranom krene da me bode u rebra, da u meni proradi neki “St. Anger”. Ajde baba više “die die my darling”, samo prestani da me akaš tim amrelom, vidiš kako mi tu duks “fade to black” tu gde bodeš, jesi normalna. Gužva sine, kaže baka, to ti je “and justice for all” za sve nas koji se vozimo gradskim.
U tom trenutku vozač naglo zakoči, da smo svi poleteli ka njemu. Koji sam ja “master of pupetts” nasmeja se zlotvor i oplete po gasu. Razmišljam samo da nam ne nestane “fuel” kako ovaj vozi, pa onda sam džaba pretrpeo ovaj “damage”. Pokušavam da mislim na neke lepe stvari ali siledžija me nabo laktom u nos i primećujem da počinje “bleeding me” i natapa brkove. Od jednom čujem crkvena zvona, pomislim “for whom bells tall”. A ono prolazimo pored crkve i svi se krste k`o pod komandu. K`o Lovkraft kad čuje “call of Cthulhu”.
Mislio sam da neću preziveti ovaj “jump in the fire”, ali sva sreća stig`o sam na odredište i “nothing else metter” osim toga. Kad sam izasao iz busa rekoh sebi jbte koji “ride the lighting”, treba napuniti “battery” za sledeću vožnju. 😀 (insp jedna Mila Jana. Ovo niko neće lajkovati osim Iv Džugašvili. Ako vam se svidelo mogu sutra isto ovo samo sa Mejdenima)
Preuzeto sa fejsbuksa: Oblak u Bermudama(Zeljko Radosavljevic)
Obavezno sutra sa Mejdenima
Ovaj čovek ne zna srpski jezik ili misli da je zabavan? Ružno da ružnije ne može biti.