Nekada davno u jednom malom selu živeo je mladić po imenu Jakov. Bio je lep i sve su ga devojke gledale, ali je on bio duboko nesrećan. O svom problemu od stida nije nikada nikome pričao. Imao je ogromnu “alatku”, čak 50 cm, sa kojom je imao problema kako sa odećom a o vezi sa devojkama da ne pričamo.
Odlučio Jakov rešiti svoj problem, pa krene obilaziti razne travare i lekare. Međutim, svi su samo vrtili odrečno glavom ili slegali ramenima ne mogavši mu pomoći. Konačno naiđe na jednog brijača koji je britvom obavljao operacije. Reče mu on da mu ga može skratiti, ali mu ne može garantovati da će mu posle funkcionisati kako treba. Sav razočaran i snužden utapao je tugu u krčmi gotovo svaki dan. Sažali se krčmaru mladić i videvši njegovu tugu zatraži da mu se poveri. Ovaj je to odbijao sve dok jednog dana ne pristane i sve mu ispriča. Krčmar se počeška po glavi i razmisli te mu ispriča kako je čuo da u tamnoj šumi iza brda živi čarobnica koja je svojom magijom mnogima pomogla. Mladiću grunuše suze od zahvalnosti, ozari se i već sutradan krenu na put.
Probijao se kroz gustu šikaru ne videvši puta, kad na jednom proplanku stoji brvnara sva zarasla u mahovinu. Pokuca, otvori vrata, a ono na sred sobe kotao, pod kotlom vatra, a uz kotao pogurena spodoba sve sebi nešto u bradu mrmlja. Tek ga ovlaš pogleda i zapita kojim dobrom. Nije dobro, bako, odgovori joj mladić, pa joj ispriča svoju tugu. Zatraži ona da joj pokaže svoje čudo, on to učini, al’ ona samo odvrti glavom. Moja magija je preslaba da bi ti pomogla, moj dečače, reče čarobnica. Jakov se ponovo snuždi, suze mu navru na oči. Gleda čarobnica, gleda. I njoj se smilio ovaj mladić koji zbog svog problema sreću u životu okusiti neće.
Jakov će za kvaku, kad će čarobnica njemu: “Slušaj, Jakove, ja ti pomoći ne mogu, ali preko sedam gora i sedam mora nalazi se jedna planina, a u toj planini pećina. Idi tamo, i u njoj ćeš naći jedan beli kamen, a na kamenu žabu. Magija te žabe je jača od moje. Pitaj žabu da se uda za tebe, i ako odgovori “ne”, alatka će ti se sama skratiti za 10 cm.”
Vrati se Jakov svojoj kući, pripremi se za put, pozdravi sa komšijama, uzjaha konja i krenu. Pređe on sedam gora i stigne do obale. Unajmi brod i preplovi sedam mora. Već umoran od dugog putovanja, konačno ugleda vrh jedne čudne planine. Približi se i pronađe ulaz u pećinu. Pećina čudno svetluca, sve kristali vise sa stropa i podižu se sa poda, voda žubori, kad usred pećine kamen, beli kamen, a na kamenu žaba, na žabi kraljevska kruna. Obradovan, ali već na izmaku snage približi se Jakov žabi, pokloni joj se, pa je upita:
“Žabo, žabo, udaj se za mene!”
Žaba ga nezainteresovano pogleda i kratko odgovori – “Ne.”
Obuze Jakova nekakav čudan osećaj, sve ga strese kao da ima groznicu. On se zbunjeno pozdravi i izađe iz pećine. Priseti se zašto je uopšte došao, svuče pantalone da pogleda – i gle čuda, alatka mu je zaista bila 10 cm kraća!
Pevajući, vrati se on kući. Ohrabri se prići devojci u koju je već duže vremena bio zaljubljen. Zabavljali se oni tako neko vreme i jednog dana ohrabri se upitati je da bi li pošla za njega. Ona stidljivo pristane. Te noći legoše, no kad je videla njegovu alatku devojka vrisnu i pobeže glavom bez obzira. Shvati Jakov da je još uvek prevelik za svoju ljubav. No nije tugovao. Ohrabren spoznajom kako taj problem može rešiti, pripremi se za put, opet se pozdravi sa komšijama, uzjaha konja i krenu na put.
U zoru je stigao pred ulaz u pećinu. Ponovo očaran njenom čarobnom svetlošću uđe i pozdravi žabu. Ona samo promrmlja nešto umesto pozdrava. Sigurnim glasom i ovaj put je upita:
“Žabo, žabo, udaj se za mene!”
“Ne!” – vikne žaba.
Ponovo ga obuzme onaj osećaj i bi svestan da je izgubio još 10 cm. Sav srećan, krene ka izlazu iz pećine. Na ulazu zastade i pomisli…
“Jebi ga, skratio se za još 10 cm, ali i sad je dugačak. Kad bi se skratio za još 10, bio bi mi 20, a to je taman kako treba.”
I vrati se on u pećinu i dotrči do čarobne žabe pun očekivanja kako će konačno rešiti svoj životni problem. Stoga nestrpljivo izusti:
“Žabo, žabo, udaj se za mene!”
A žaba već sva iznervirana, odbrusi mu:
“Uuuu, jebote što si dosadan! Rekla sam ti jednom za svagda, ne, ne i ne!!!”
Ukoliko znate žabu koja radi nadogradnju, slobodno pišite 😉
Be First to Comment