Krenem ti ja u pekaru

Da Vam pričam!

Krenem ti ja u pekaru. I gledam… FAP-ov Mercedes stao na pešačkom da propusti mamu sa kolicima. Lepa mama, ali još lepši Mercedes. Svaka čast onima iz Priboja! Al’ ga napraviše!
Produžih dalje, kad vidim: 6-7 Arapa nešto razgledaju. U onim njihovim belim galabijama, sa onim krpama na glavi! Pitam: “Šta je to?”
Odgovori mi neki čiča: “To su arapski investitori. Hoće da grade Sremsku Mitrovicu na vodi.”
Auuuuuuuuuuu, svaka čast!

Tako srećan stigoh do pekare.
“Molim vas, dva integralna, kao i uvek.”
“Izvolite.”
Ostavih 100 dindži, ali komšinica me zaustavi: “Komšija, kusur!”
“Kakav, bre, kusur?”
“Pa, Vaših 94 dinara. Hleb je 3 dinara!”
“Otkad?” Začudih se.
“Pa još od prošlog predsednika.”
Zahvalim i srećan izađem…

Kad, u susret ide mi ona baka što stalno prosi, a hvali predsednika. Doterana, Pradina tašnica…
“Ohohohoho, bako! Ima se, može se!”
“Vučić nam povećao peMzije, pa sam sebe malo ponovila.”
“Ako, ako, bar neću više ja da te dotiram”, mislim se…

Dođoh do kapije Crvenog krsta. Kad ono, moje komšinice zapalile i srču kaficu napolju!?
“Šta vi tu besposličite? Sad će vam doći na kazan korisnici narodne kuhinje!”
“Iju, komšijaaaaaaa!!! Pa zar ti ne znaš?”
“Šta?” Upitah začuđeno…
“Pa svi su se pozapošljavali. Niko više ne dolazi u narodnu kuhinju!”

Tako srećan, dođoh do vrata. Valjda od uzbuđenja, nikako da ih otključam!
Utom mi muva sleti na čelo i ja se probudih!?
Mamicu joj j**bem, a možda me je u kući čekala tetka iz Kanade…

Autor: Dragan Jurić