Kako je sve to svašta – postalo ništa

Bilo je 35 stepeni leti. Pa se znojiš, sve ti se sve lepi, ideš na more, kupaš se pa izgoriš. Pa jedeš sladoled i mažeš se jogurtom. Baš je to bilo ok.

Onda je padao sneg i bilo je -10. Pa smo se spuštali sankama niz neki breg, oklizneš se, padneš. Neko te gađa grudvom, pa se smeješ.

Nekad je bilo kiše, one lepe kiše, na jesen. Pa nemaš kišobran, staviš kesu na glavu kao, da ne kvasiš glavu i trčiš na autobus koji je baš stao na stanicu, i prehladiš se, pa mama kuva čajeve, i gleda te onako brižno i toplo, samo mama to ume.

I desilo se da se onako, baš strašno posvađaš sa najboljim drugom, pa odeš sam kući i ljutiš se čitavo popodne, i ne spavaš čitavu noć, jer jedva čekaš da se pomirite ujutru u školi, jer u stvari ne znaš ni zašto ste se posvađali.

Svašta je nešto bilo. Kako je sve to svašta postalo ništa, i zašto je drugačije? Ili smo samo previše odrasli?

Autor: Hana Ožegović Cuadro