Krenemo na kupanje danas.
Gospodin suprug, petogodišnje dete i ja. Njih dvojica obukli šorceve, majice, papuče i kao mi spremni, nije im jasno šta nam to još pa treba. Pakuj peškire, male, velike, kreme sa faktorima, kreme bez faktora, suve gaće, još koju majicu za dete, mišiće, loptu, kofice i lopatice…
Stigli, gužva kao u Buljaricama. Našli mesto, reko sad polako da se smestimo, namažemo, kad pogledam, njih dvojica već u vodi. Prostiri peškire, dovikuj da ne idu iza bova, da ga ne baca na glavu, da se vrate po mišiće… Duvaj mišiće, duvaj loptu, traži njih pogledom, zamanta mi se u glavi. Gledam iritaciju od depilacije po butinama, psujem sebi u bradu, vidim preskočene dlačice na kolenu, da li može jednom da ne ostane neka. Shvatim da sam zaboravila cigare, tamo nema nigde da se kupe, pa sjajno Mali trči iz vode i viče: “mama meni se piški”, pa aman, pišaju u bazenu, a ti mi iz Dunava istrčavaš i želiš u kupatilo. Uđemo u vodu, muž pokušava da me ud*vi, dete vrišti i pokušava da me spasi vukući me za kosu. Ovaj me vuče za nogu, mali mi se obesio oko vrata…
Dete hoće sladoled, muž hoće pivo, daj barem kafu da popijem u miru… Trči dete vukući noge po pesku, psujem i pretim da će ga neko ud*viti jer im gazi preko peškira, ulazi u vodu, vičem da sačeka, ne može sam, vičem na muža da ide za njim, vičem kako se jedini čujemo i da je ovo poslednji put da idemo negde. Trče neka dečurlija, jedno mi šutnu kafu, odlete čaša prosu se nekoj babi na ledja, sreća spavala ni ne oseti. Onda shvatim da se nije pomerila od kako smo došli, ni trepnula, pa se uplaših da li je živa. Bacih malo peska na nju, ona ništa, pokuša kamenčićima da je gadjam, opet ništa… Srećom mahnu rukom kad sam je dirala granom, mislila da je mušica valjda…
Dolazi muž, sav zaprepašćen mi pokazuje kako mu je pukao kupaći izmedju nogu i pita jesam li mu ponela rezervni. Dobro mi došlo, taman da idemo kući, jer ne mogu više. Neće dete iz vode, neće tata da mu uđe po njega, ja pokazujem ključeve od auta i kažem da neću nikog da čekam više. Istuširam se, obukoh suvu garderobu i počeh da pakujem sve, kad izađe neko dugodlako pašče iz vode i otrese vode i šljunka na mene koliko ne bi pokupila i da sam se valjala okolo. Krenu smo nazad sa više stvari nego što smo došli… Usput izgubimo jednu papuču, dinosaurusa i loptu. Tačno nikuda ne treba ni da idemo, sad sve razumem moju majku, zašto nigde nije htela da nas vodi!
Preuzeto sa fejsbuksa: Oblak u Bermudama(Snežana Račić)
Be First to Comment