Izbor

Jednog dana kada je krojačica šila pored reke naprstak joj je upao u reku. Plače jadna, od toga zarađuje i dođe Bog i pita je što plače.
“Evo upao mi naprstak, a od toga živim.”

Ovaj stavi ruku i izvadi zlatni naprstak sa rubinima – jel ovaj?
“Nije, kaže ona.”

Izvadi opet zlatan sa safirima – jel ovaj?
“Nije, kaže ona.”

Na kraju izvadi kožni otrcani naprstak i ona kaže: “DA, to je moj.”
On se silno oduševi i pokloni joj sva tri naprstka i krojačica ode kući srećna.

Nakon par dana šetaju ona i muž pored reke, kada se muž okliznu i propadne u vodu. Ona krene da plače i kuka i opet dođe Bog:

Zašto plačeš drago dete?
“Upao mi muž u reku i nema ga!”

Dobro, kaže Bog, da vidimo: i izvadi Džordža Klunija i kaže: jel ovaj?
“Ona kaže DA!”

Tu se Bog razljuti, krene da viče i kaže: Zašto lažeš, to nije on!
Žena mu kaže, čekajte da objasnim: “Da sam rekla nije, Vi biste onda izvadili Breda Pita, pa na kraju mog muža i dali mi svu trojicu. Ja nisam dobrog zdravlja i ne bih mogla da se VALJANO brinem o svima.”

Tako joj je Bog dozvolio da zadrži Džordža Klunija… Izbor je izbor 😉

Negde sa iMterneta