Ustala sam nervozna, jer se nisam naspavala. Mama me cijelu noć vraća u krevetac nakon dojenja, džaba ženi “govoriti” da mi je udobnije na bračnom krevetu pored nje.
Evo je opet se smješka onako sva raščupana i sa podočnjacima do koljena. Zar ima snage smijati se ovako rano… Mijenja mi pelenu i oblači me konačno u nešto normalno, pa zar dan da provedem u pidžami. Počinje dan i vidim nešto zanimljivo, tv i daljinski. Pokušavam dohvatiti daljinski, ali mi je predaleko. Mama je u kuhinji, pravi mi doručak. Lagano cu početi vrištati, za nekih par minuta taj daljinski će da bude u mojim malim bebećim rukicama. Mission complete – glođem daljinski.
Ti zubi su prava napast. I mama zna biti napast, evo opet stoji pored i smeta mi dok gledam crtani. Opet pokušava da mi podvali kvalitetan doručak, ali neće moći. Samo ću da skupim usta i nos u jednu tačku i odmahujem glavom, usta otvoriti neću. Sad ću da plačem, opet je pojela moj doručak. Ok, ja ga ne želim, ali zašto ona jede bebeću hranu? Siko moja mila, ti si mi omiljena utjeha i hrana, nikada te ostaviti neću.
Budim se nešto raspoložena za promjenu…izgleda sika me uspavala, napunila sam baterije i sad se smijem, pjevam i tapšem rukicama. I mama se smije. Lijepa mama, za vrijeme mog spavanca uspjela je skriti podočnjake. Meni je uvalila medvjedića da ga grlim misleći da je ona. To me rastužuje, sad ću opet malo plakati i vrištati. Mama mi stavlja siper i opet je skuhala nešto kvalitetno. Ovo nije loše, zapravo mnogo je ukusno. Samo mojoj mami trebaju brisači na licu. Često mi dođe da kihnem i pljunem hranu dok me ona hrani. Osim što ona bude prljava, bude prljavo i sve okolo nas. Ali ko to više gleda, pa hej ja sam beba, a beba je bitna.
Nakon što smo ručale, igrale se, opet postajem nervozna, želim napuniti baterije… Zapravo ne želim, ne želim ni siku, ne želim ni mamin telefon, ne želim ni crtice…možda spavati, ah ne ..ni to ne želim…ne znam šta želim, najbolje mi je plakati…možda i dobijem neku ideju. Mama se sjetila dati mi večeru, pa eto mogla bih jesti. Ovi crtani su tako zanimljivi, opet sam pojela jogurt, a ni skontala nisam. Lupam se rukicama po stomaku i zadovoljno pokazujem zubiće mami. Igram se i pokusavam dohvatiti nešto, ali ne uspijevam… Opet ću plakati. Nema mi druge.
Nakon dva sata razgledanja stana u maminom naručju, trljam oči. Mama mi navlaci dosadnu pidžamu i stavlja na spavanje. Opet se budim u krevetiću i izvijam se i derem dok me ne stavi pored sebe. Sizife, i moja mama je uporna žena. Ona ne odustaje, ali ne odustajem ni ja. Sutra ćemo opet obje biti nenaspavane i nervozne. Bitno da je skontala ko je šef!
Ukoliko znate ko je autor, rado ćemo potpisati
Autor je neka MAJKA💖