Nikad nisam čitao o tome kako nastaju vinske mušice, čak ni na Diskaveriju nikad nije bila emisija o tome. Moja ideja je da se one materijalizuju same od sebe, dolaze niotkuda i ne idu nikuda a stalno su prisutne. Ekstreman primer za to je ako kupite recimo kruške, i ne pojedete ih sve odma. Vinske mušice će pozvati čak i kumove iz Nemačke na gozbu.
Druga stvar sa njima je što često neprimetno narastu, roj nekih sitnih malih oko krigle koju sinoć nisi oprao, i u toj masi dva kapitalca ko pola nokta, uvek sam se pitao do koje veličine bi narasle ako ih ne bi tamanio.
Letos krenem na more, pakujem stvari iz kupatila – četkica za zube, dezodorans i snimim na pločicama jednu, onako, dosta veliku. Reko dal da je sj*bem sad il odma, i rešim da je ostavim da živi, nek mi pazi kupatilo dok se ja ne vratim. I tako, odem na more, i posle dve nedelje saniranja opekotina “jekodermom” i šoranja u slanoj vodi, vratim se nazad.
Uđem u zgradu, izbacim iz sandučeta pet megabajta spama, nešto forvardujem komšijama i pozovem lift.
Posle samo jednog zaglavljivanja na trećem, izlazim iz lifta i guram ključ u bravu. Neće. Gledam da se nisam zajebo, dal je to taj ključ, jeste. Neće. I to ne da neće da okrene nego neće ni da uđe, neko je zamenio cilindar! Zvonim, šta ću…
Otvara mi mušica, veća nego moj ujak Stanimir!
– De si, Dudarime, siso!
– Au jebote! Pa vid kolka si!
– Nisam kolka nego kolki, nisam seka nego bata, vidiš valjda…
– AAAA! Pa šta radiš ovde, bre, jebote?! Što si menjao cilindar?! Ne postoje bre tolke muve!
– Evo ništa zajebavam se, igram Need For Speed i cirkam vops, oćeš duđeš na ručak, nabavili smo neka dosta dobra govna…
– Ma bre izlazi napolje! Nemoj sad da…
– Da šta?! Ajde pedala, i hvala što me nisi zgnječio onomad…
Eto, sad sam kod babe na Vidikovcu, popizdeću jer delimo garsonjeru, nemam čak ni net nego moram u kafe klub.
Premostiti problem?!
Autor: Dudarim
Be First to Comment