I tako dođeš u godine…

I tako dođeš u godine u kojima bi sebe sada, pre 15g zvala tetka, sa naglaskom iskompleksirana, i skontaš da si se sjebala u startu. Jer ti nisi tetka! Nego devojčica!

Prvo, još uvek imaš par pocepanih farmerki u ormanu, i redovno ih nosiš, jer realno, dobro ti stoje. Imaš i kratke suknje koje nisu samo dva prsta iznad kolena, i u njima se i dalje osećaš kao zvezda večeri, a da ne pričam o uskim haljinama i čarapama sa štrasom…

Drugo, nemaš ti te godine u stvari i nije to onako kako izgleda u tamo nekoj opštinskoj kancelariji na papiru, nije! Greši krštenica, opasno.

Treće, jesu deca velika, nije sporno, pa rastu pobogu, kakve to veze ima sa tim suknjama i haljinama? I još uvek me ne bole noge u tim cipelama, ne!!! Čisto da se zna!! I da, vozim i kola u njima!!! Jer nisam tetka!!!

Onda pođeš sa decom negde, pa će ti reći starije za bluzu koja ti se sviđa da bi je ona rado nosila, pa joj daš bluzu, i onu lepu haljinu iz ormana, i te farmerke, i boga pitaj šta sve još! I shvatiš da nisi tetka, ne… nego žena, jer devojčica je otišla u tvojim farmerkama u grad. 😉

Autor: Hana Ožegović Cuadro