Hrizanteme

Jedan dekica stalno dolazi u neku poslastičarnicu u koju idem i ja i sam jede krempitu uz čašu vode.
Kad kažem “stalno” mislim “dvaput”, ali me to uopšte ne sprečava da u glavi izromantizujem ceo njegov usamljeni život u kome je tako jeo sa suprugom, a ona umrla prošle godine.

I onda on prepodne ide na groblje da joj čita novine radnim danima, a vikendom odlomke iz romana koji trenutno čita, a popodne telefonira deci i unucima da pita kako im je u školi i presađuje neke njene hrizanteme da mu ne bi slučajno uginule.

I dalje spava samo na svojoj strani kreveta, a ujutru sedne za mali sto u kuhinji i gleda kroz prozor odsutno dok u krilu drži šolju s čajem (samo limun, bez šećera, ona mu nije dala da stavlja šećer jer je tako zdravije) i sluša vesti s radija.

Nikada neću prestati da od svega pravim događaj i priču u svojoj glavi i to mi istovremeno obogaćuje i upropaštava život.

Autor: koza na štiklama