Dve želje

Jednog dana čovek uđe u restoran u pratnji ogromnog noja…

Konobarica ih upita šta žele naručiti.

“Hamburger, pomfrit i koka kolu”, a onda se okrene prema noju: – “A ti?” – “Ja ću isto!” – odgovori noj.

Nakon nekog vremena konobarica se vrati s narudžbinom. To bi bilo 1200. dinara – reče. Tip posegnu u džep i izvuče tačno toliki iznos.

Sledećeg dana tip s nojem opet uđe u restoran i ponovno naruči: “Hamburger, pomfrit i koka kolu”, a onda se okrenu prema noju: -“A ti?” – “Ja ću isto!” – odgovori noj.

Nakon nekog vremena konobarica se vrati s narudžbinom. To bi bilo 1200. dinara – reče. Tip posegnu u džep i izvuče tačno toliki iznos.

I tako je sve preraslo u rutinu.

Prođe nekoliko dana…

Čovek i noj, kao i obično, uđoše u restoran:

“Uobičajeno?” – upita konobarica.

“Ne, danas je petak! Uzeću lignje, salatu i pivo.” – reče tip. – “Ja ću isto!” – odgovori noj.

Ubrzo, konobarica se vrati s narudžbinom. “To bi bilo 2000. dinara.” – reče konobarica. Tip posegnu u džep i izvuče tačno toliki iznos.

Ovoga puta konobarica nije mogla odoleti radoznalosti. “Oprostite, ali kako to da uvek u džepu imate tačno toliko novaca koliko iznosi račun?”

“Pre nekoliko godina čistio sam tavan i našao staru lampu… Protrljao sam je i iz nje je izašao duh i rekao da će mi ispuniti dve želje. Moja prva želja bila je da u džepu uvek imam tačno onoliko novca koliko mi treba da bih platio račun…i želja se ostvarila… Svaki put kad nešto kupujem, u džepu se pojavi tačno onoliko novca koliko mi treba.”

“Pa to je izvanredno!” Uzviknu konobarica – “Većina ljudi tražila bi milione, ali vi ćete ovako biti bogati do kraja života!”

“Upravo tako! Zatražim li litru mleka ili najskuplji automobil, uvek ću to moći platiti.”

“A zašto vas uvek prati noj?”

Čovek duboko uzdahnu i reče:
“E, tu je kvaka… Moja druga želja bila je da uz mene do kraja života bude pilence dugih nogu i velike guze, koje će se uvek složiti sa svime što kažem…”

Ukoliko znate gde je Aladin, rado ćemo mu vratiti lampu da resetuje duha 😉