Domaćinski trostruki doručak

“Ledeno jutro. Poznat prestonički restoran. Debeo meni, ukoričen u još deblju kožu, obećava da se bar dobro doručkuje, ako već ne može da se popije domaća kafa!
Otvaram, kad ono kiturina, masna. Majko Sveta, trice i kučine, trave i travice, smutiji, mlaćenje prazne slame za goleme pare. Međutim, u dnu, privuče me naslov, kaže, Domaćinski trostruki doručak!

Pomislih, joj, ima nade, već krenu hipersalivacija, jezikom počeh lagano da masiram nepca, kad piše ovako:
1. Omlet od belanaca sa vlašcem
2. Ovsena kaša sa brusnicama
3. Smuti od maline i borovnice
I kao napitak, čaj od ruže i limuna!!!!

Prvo, gde su žumanca? Lepo pitam, gde skloniše žumanca? I što diraju žumanca!? Predpostavljam, da se neka budala drži onoga što je nekada objavila neka druga budala, kako su žumanca mnooogo štetna, pa daj da ih sklonimo, da nam gosti ne dobiju holesterlol, infarkt i šlog. Kuvar, gost će da dobije infarkt od tvojih kombinacija, mamlaze, vraćaj žumanca!
A taj vlašac, valjda je moderno, jer je luk za džibere, a ovo zvuči cool, stavićemo vlašac, on je keva, mnogo je Nolovski, Nolo samo jede vlašac…

Joj, sad ide drugo. Ovsena kaša. U naslovu stoji da je Domaćinski doručak. Valjda se misli na srpskog domaćina, jel da? E pa kuvar, srpski domaćin, ovas je koristio samo pred klanje krmača, dan dva, da im pročisti creva, da bi drobica i kavurma bile lepše. Da si pre 50 godina domaćina ponudio zobenom kašom, konobar bi dobio batine, a tebe bi bili ko vola dok ti oči ne zatvore. Koja bre ovsena kaša konjino, jebala te ona.

Pokušavao sam da pronađem vezu izmedju naslova, odnosno domaćina, i brusnica, okretao, prevrtao, razmišljao… Brusnice su biljke iz roda Vaccinium, gaje se u severnoj Americi i Kanadi, a kod nas su Nolovske u poslednje vreme, opet valjda moderne. Srpskog domaćina možeš da nateraš da koristi iste samo ako si urolog a on ima upalu bešike i prostate, jer brusnica za drugo nije. Kukala ti majka, pa gde ovo nazva domaćinski, jebale te i brusnice i oko brusnice!
Aj te maline i borovnice, naše su, ali nisu za doručak koji se ovako zove, već za džem i slatko, magarče isfolirani!

I na kraju, zamišljam domaćina, koji pije čaj od ruže, pa mi smešno, jer vidim kako šolja leti kroz prozor, a žena, deca i staramajka na vrata i do mraka ne smeju da udju u kuću, nego najmlađeg sina šalju da oraspoloži oca.

I da zaključimo, kada si već ovakav naslov stavio, onda si trebao da umutiš jaja, cela, pa da upržiš na slanini, uz sir, kajmak i ajvar da poslužiš, pa malo pršute i dva koluta pite. I kiselo mleko, a ne čaj od ruže, dvorska ludo, preisfolirana.

“Konobar, molim vas pozovite mi kuvara.”

Livrejisani konobar klimnu glavom i za par minuta se pojavljuje usukani šišmiš od 20 kila, sve sa uniformom!
“Ništa, izvinite, žurim, zovu me hitno. Hteo sam da mi preporučite doručak. Hvala.”

Izlazim na hladnoću, i pomislih, kakav kuvar, takav i meni!
E moj Domaćine, moja Srbijo domaćinska, postala si isfolirana, bledunjava i prozirna, kao omlet od belanca. Bez vlašca!”

Autor: Slobodan Jovićević