Čujem dakle postojim

Pre petnestak godina, posle završene matematičke gimnazije u Beogradu, glavni junak ove priče Pavle, upisao je studije molekularne biologile u Nemackoj. Pred sam kraj 2004 te godine, staro društvo iz škole se okupilo da evocira uspomene i on je doputovao u svoj rodni Beograd. Kafana, muzika, emocije, neispričane priče, maligani, i sve ostalo čega nema na trulom zapadu.

Kad je trebalo da se pođe kući, naš Pavle (nemački đak) naravno nije hteo da sedne u auto, vec je odlučio da ispred kafane sačeka taksi. Nažalost, dok je čekao na njega je velikom brzinom naleteo pijani vozač. Pavle je sa jezivim povredama prevezen u bolnicu(VMA) gde je utonuo u duboku komu, i doktori su ga otprilike otpisali.
Ali nije ga otpisala žena koja ga je rodila i volela najviše na svetu – njegova majka.

Uz velike probleme i skoro ilegalno, uspela je da ga bukvalno kidnapuje iz bolnice, odvede na privatnu kliniku, gde su ga onako polumrtvog operisali i kako se kasnije ispostavilo spasili mu život. (I dalje je bio u komi, ali su izgledi za oporavak bar postojali).
Zahvaljujucu njenoj upornosti i veri, i svakodnevnoj pažnji posle skoro dva meseca Pavle se probudio iz kome.
Nikoga nije mogao da prepozna, zaboravio je slova, brojeve, i sve usladištene informacije koje je tokom života vredno sakupljao.

U njegovoj glavi Delite taster, nemilosrdno je izbrisao je sve segmente prošlosti osim jednog.
Pazite sad!

Bilo je to zveckanje narukvica oko ruku njegove majke. Żena je obožavala narukvice, i celoga života ih je imala puno oko ruku. Verovali ili ne samo taj zvuk mu je bio jedini tračak svetlosti koji se nazirao u tunelu pred njim.

Ovako je Pavle to objasnio nakon puno godina:

“Znate kao dete u obdanistu, kad bih čuo taj zvuk, znao bih da majka dolazi po mene da me vodi kući.”
“I zato sam osećao isto dok sam ležao u bolničkom krevetu”. “Nisam mogao da se pomerim, ni da otvorim oči, ali znao sam da je majka došla po mene i da ce me odvesti kući.” “Dobri stari zvuk zveckanja tankih metalnih krugova, bodrio je moj organizam da pobedi.”

Pavle danas živi u Pragu. Kao uspešan i srećan čovek.
Nakon dugog oporavka, vratile su mu se sve moždane, i telesne fukcije.
Posle završenih studija molekularne biologije, završio je i Filosofski fakultet.
A Majka ?
Ona je živa i zdrava u Beogradu i još uvek oko ruku nosi gomilu narukvica.

Autor: Slobodan Pavlović