Čudni komšija

Ma imam jednog čudnog komšiju.

Kada poželim da pijem kafu sa njim prvo danima razmišljam kako da ga pozovem i šta da mu kažem. Onda danima visim po onim kozmetičkim i frizerskim salonima. Radim malo i vežbe. Trbušnjake, zadnja loža, prednja, ovo ono. Danima smišljam šta ću da obučem i da se obavezno uklapa sa donjim vešom, ali da ipak deluje onako spontano…

Hrabro pošaljem sms:
– Je l si za kaficu?
– Jesam, čekam te.
– Super, tu sam za deset minuta.

Pozvonim i usput onako prstima kucnem po vratima “trrr”, kao po dirkama na klaviru ili po tastaturi.
On mi otvori vrata, kaže: “izvoli uđi”, podigne desnu ruku, ispruži je u pravcu dnevne. Meni se lice ozari, zarumenim se i nasmešim se kao neka zaljubljena tinejdžerka, šiparica, koja je ugledala “princa na belom konju”.

E onda se u dnevnoj sobi poljubimo u obraz, nekada možda tu malo blizu usta. Sednem na “moj” deo garniture ispred koje je sto na kojem me čeka najdraža “moja” šolja, sa idealnom količinom kafe, ono mrva iznad pola. On me onda pita kako sam. Nesto malo istrtljam, reč-dve, da sam ok.

Bacim pogled ka tv-u pitam ga kakav je film i za koliko počinje “slagalica”. Odgovori mi da je film zanimljiv i prebaci na kanal na kojem treba da počne “slagalica”.

Sredimo po jednu cigaretu pre “slagalice”. Odgledamo “slagalicu”. U miru, fino, tiho odgovaramo i rešavamo zadatke u igrama. On uglavnom sakupi više bodova od mene. Ne voli onu igru “skočko”, a meni je najdraža, pa samo ustvari tu dobijem bodove, nekada se desi da pre njega “asocijacije” pogodim i tu dobijem još malo bodova.

Kada se završi “slagalica” on mi kaže da baš lepo izgledam, zahvalim mu se i dodam da je skuvao baš super kafu, onako po mom ukusu. Pitam ga kako je on, odgovori mi da je umoran. Sredimo po još jednu cigaretu, malo se tako kao gledamo. Krenem ka vratima. U hodniku ulaza sačeka sa mnom lift. Kada dođe lift opet se poljubimo u obraz, nekada mozda malo blizu usta i rastanemo. U miru.

I tako mescima… A nije gej.

Preuzeto sa fejsbuksa: Oblak u Bermudama(Ana Brkic Belic)