Postoji jedna legenda Chirokee indijanaca o obredu prelaska dečaka u zrelo doba.
Naime, otac bi odveo svog sina duboko u šumu, stavio mu povez preko očiju i ostavio ga tu samog! Od dečaka se zahtevalo da celu noć nepomično sedi na jednom posečenom stablu i da ne sme da skine povez sa očiju sve dok ne oseti prve zrake sunca na licu.
Nije smeo plakati, niti zvati pomoć.
Kada preživi noć, postaće ČOVEK.
Zabranjeno mu je bilo da priča drugim dečacima o svom iskustvu, jer je svaki od njih morao da uđe u zrelo doba na svoj način. Dečak je naravno bio prestravljen. Mogao je oko sebe čuti sve vrste zvukova. Od krikova divljih zveri do udaljenih glasova ljudi koji bi ga isto tako mogli povrediti ili ubiti.
A neprestano je osećao i huk vetra koji mu je nosio u lice travu i zemlju. Ali ipak mali indijanac sve je to stoički podneo. Znao je da je to bio jedini način da se postane zreo čovek.
Konačno, nakon užasno proživljene noći, izašlo je sunce i on je mogao da skine povez sa očiju. I tek u tom trenutku mali Cherokee indijanac otkrio je da je njegov otac sve vreme sedeo pored njega na drugom posečenom stablu i pazio da mu se nešto loše ne dogodi! Isto tako ni mi nikad nismo sami. Neko uvek pazi na nas.
Ukoliko znate ko je autor, rado ćemo potpisati
Be First to Comment