…i sve organizujem:
I ko će prvi da napiše “lepota moja”, a da ja, onako, iznenađena, odmah odgovorim “lepotaaaa mi kaže”(zvala sestru, potkupljivala, umiljavala se, jok, ništa ne pomaže, kaže “dal’ oćeš da praviš budalu od sebe el’ od mene?!”, na taj bezobrazluk reči nisam imala, pa potegoh” teško oružje” – te kakva si mi ti sestra, te dal’ misliš da nisam lepa, a?!, te kako druge sestre to rade, jer VOLE svoje rodjene sestre…”
– Sa sve začuđenim, ljutim i plačućim smajlićem na kraju, popusti ona i reče da će mi napiše, al’ da obavezno posetim psihijatra, ja joj onako od sreće lebdeći obećah da hoću, prekidoh i razgovor i pisanje poruka, i odmah pozvah moju Jacu.
“Jaco, a dal ‘ bi mogla da mi napišeš u komentar jedno prelepotice, a?”
Odmah moram reći da je Jaca na mene bolećiva i slaba, da se dugo nismo videle, da me se jako uželela, nije bilo sumnje da će pristati , kad – puknu veza.
Al’ ne dam se ja, šta je nekoliko ponovnih pokušaja da istu uspostavim, internet je čudo, malo, malo, pa ne radi…
“Jaco, Jaco” ,(zovem je k’o preko ograde da i dalje živi, javi se ona meni, ali… Izraz na licu joj nešto čudjikav…
“Jaco, nešto veza nije htela, ja bih da mi…”
“Da ti odma ‘ kažem :ja svoj profil zbog tebe neću da gasim, a da se sramotim i da reči koje ne postoje nigde sem u rečniku spisateljica, zaludnih domaćica i… (ne bih da ponavljam šta mi je kazala, ipak sam bar na javnim rečima koliko – toliko pristojna) javno napišem, ni zbog koga ne želim. Jesi li dobro? Imaš li temperaturu? Jel ‘ te stvarno ona kriza godina uhvatila?!”
Eeee, moja Jaca, ona u koju se kunem…
“To, Jaco moja, od tebe nisam očekivala, ja u tebe k’ o u Boga verovala, ja sam tebi…”
Elem, reče mi da ima mnogo posla, i da ne može da piše toliko duge reči, bih li bila zadovoljna sa” naj, naj?”
Daj šta daš, dogovorismo se mi, i ja krenuh dalje da tražim.
Sestra od strica, par drugarica, rekoh, za početak dovoljno, videće od njih drugi, pašće na moju lepotu komentari.
Elem, trebalo se onda slikati…
Gde ću, šta ću, dal’ da budem u kućnom izdanju (onako, da napišem “filter free) -pitam sina jel ‘ se tako kaže, vidim, čudno me gleda i kaže: “Mama, učila si me da srpski govorim, kod nas se to kaže: bez filtera, a za šta ti to treba?”, reko’ – za sliku i za komentare, da se vidi da još nisam za bacanje!
Okrećem se da izađem iz sobe (obično me sam na to upozori, da ne kažem udalji…), vidim, sada mi nešto čudno, jer kaže:
“Mama, sedi… “, kulturan, ljubi ga majka, baš tako izgledaju pravi dvaes ‘petogodišnjaci, taman koristim priliku da mu ispričam o čemu se radi (ipak, on treba da me slika), kad, on meni (eeeej, majci rođenoj) kaže da ionako na fejsu ima previše prijatelja (negde oko 80,nisam baš sigurna) i da je baš danas odlučio da taj broj smanji, i da sam SASVIM SLUČAJNO baš ja ta koja sa liste leti!!!
“Sorry, mama.”
Kakav sori, pal ‘ mi malopre reče da srpskim jezikom govorimo, šta mi soruješ, umesto majku da slikaš?!, odjednom više nije imao ni vremena, znala sam da je ona ljubaznost neku pozadinu imala…
Dal’ da pitam muža, evo, vidim svi nešto pišu” ljubav moja “, tu su srcići i smajlići, al ‘ se setih kako me jednom na par godina blokirao što sam budalaštine pisala, rekoh sebi – bolje ne, ne moram baš biti ljubav ničija…
Reko, pitaću svekrvu. Ono, jes’, društvene mreže ne koristi, inače bi mi stalno pisala” moja lepa i vredna snajka” (nemam slike da to i dokažem, ali bih sigurno za tu priliku našla), naravno – pristade ona.
“Ovde pritisni, pa još jednom, pa još jednom” (dvaes’ šes’ puta me slikala, za tu priliku i haljinu obukla i šminku stavila), trčim gore da slike pregledam, kroz 10 filtera provučem i najlepšu metnem, kad, na svim slikama noge, ni na jednoj glava, a ja se i očešljala i šminku stavila, i u pozu namestila, ali,U ČARAPAMA SVAKODNEVNIM OSTALA!!!
Pa ovim putem poručujem mojim sestrama, drugaricama, Jaci i sinu ako mogu, samo da mi jedan 👍stave na fotografiju, napisaću CASUAL, baš me briga, a ako pomisle da nešto lepo mogu da napišu… Pa, ja od njih ništa nisam tražila, i evo, biću stvarno iznenađena!
Autor: Hermina Zlatanović
Be First to Comment