Vlasnik diskonta pića u daljem tekstu Mirko, svakog drugog dana je kamionom putovao iz Budve u Podgoricu u nabavku pića. Svakog dana je u polasku svraćao u kafanu na Obzovici da pojede domaći sendvič sa pršutom i sirom i popije dva piva, jedno pre sendviča a drugo posle.
Jednog dana primeti da su suncobrani i stolovi prebačeni na trotoar ispred kuće sa druge strane ulice preko puta kafane pa parkira kamion uz cestu i sedne za sto ispod suncobrana. Zapali cigaretu i posle par trenutaka prilazi mu čovek srednjih godina:
“Dobar dan. Izvolite?”
Daj mi jedno nikšićko pivo i napravi mi jedan sendvič sa pršutom i sirom – odgovori Mirko.
Čovek odlazi i vraća se sa pivom u ruci, stavlja na sto ispred Mirka otvara ga i odlazi ponovo. Posle par minuta vraća se sa tanjirom u ruci na kojem je traženi sendvič i spušta na sto.
Mirko zahvaljuje i počinje da jede sendvič dok čovek seda za sto pored njega.
Pošto je završio obedovanje i popio pivo zatraži od čoveka još jedno. Ovaj odlazi i vraća se sa još jednim pivom u ruci, otvara ga i stavlja pred Mirka. Ponovo seda za svoj sto.
Pošto je popio i drugo pivo, Mirko se obrati čoveku rečima:
Saberi mi ovo da ti platim, na šta mu čovek odgovara:
“Prijatelju, niko mi ga u dom nije plaća’ pa nećeš ni ti n’o ti srećan put đe god si naumio.”
P.S. Svi likovi su stvarni kao i događaj.
Negde sa iMterneta
Be First to Comment