Bora

Aleksa je već spakovao kofere spremajući se za službeni put… Žena je stajala kraj vrata spremna da ga isprati. Aleksa ju je pogledao, osmehnuo se i rekao: “Draga, dugo me neće biti kući i znam da nećeš moći bez seksa. Zato sam ti spremio poklon.”

Otvorio je vrata. Pred kućom je stajala ogromna kutija visine prosečnog čoveka. U njoj je bio robot.
“Ovo je” – poče Aleksa – “robot koji će zadovoljiti sve tvoje potrebe za seksom. Uključuje se ovde (pokaza na taster) Dovoljno je da kažeš “BORA” i on će te zadovoljiti.”
Aleksa je pokupio kofere, ušao u taksi koji ga je čekao i otišao.

To veče njegovoj ženi je bilo dosadno. Prišla je robotu, uključila ga, legla na krevet i rekla “Bora”.
Seks je bio fantastičan i trajao je, trajao, trajao…

Žena počne da paniči… Nigde nema tastera za isključivanje, a robot neće da se zaustavi! U tom se trenutku začulo zvono na vratima. Potrča prema njima, a za njom i robot.
Na vratima je stajala komšinica koja je čula čudnu vrisku pa je došla da proveri šta se dešava.

“Šta ti je to?” – upita komšinica, pokazujući na robota.
“Bora…” – šapatom će žena, da ne čuje robot.
“BORA?!” – glasno upita komšinica .
“Da” – osmehnu se žena, dok je gledala kako robot kreće prema njenoj komšinici.

Aleksa je već raspakovao kofere u hotelskoj sobi, kada se setio da nije rekao ženi šifru za isključivanje robota.

Brže – bolje je okrenuo njen broj telefona, ali se kući niko nije javljao. Najbrže što je mogao, stigao je do aerodroma. Posle sat i po vremena putovanja, bio je u svom gradu. Zaustavio je prvi taksi, seo u njega i naredio taksisti:

“Brzo…vozite za Boleč!”
“Boleč?” – uplašeno će taksista. “Nema šanse!”
Tamo je Bora!!!

Negde sa iMterneta