Strašno sam želela da u sobi svoje dece imam veliki beli čupavi pravi vuneni tepih.
I odvraćale me žene koje su ga imale, rečima da je baš težak za održavanje, pogotovo u dečjoj sobi, al to ništa nije značilo, naravno da sam ga na kraju imala.
Cela sobica bila ušuškana, mirisala na decu i baby puder koji sam povremeno posipala po tom tepihu (tako mi neko rek’o,više ne znam ni ko, a ni zašto).
Kažu “Đavo nikad ne spava”, ja dodajem: ali ako slučajno zaspi, biće budno dvogodišnje dete!
Verujte, ishod je isti.
Sećam se kako je moje najmlađe, kada je bio dvogodišnjak uzeo veliku posudu s kafom i prosipao kafu vrlo precizno i detaljno po celom tepihu. Mislim, onako se baš uneo u posao da slučajno neki deo ne preskoči.
U momentu kada sam ušla u sobu zatekla sam scenu kako baca mlevenu kafu uvis na sebe, sav ozaren od sreće i oduševljenja.
Prala sam ga u 7 voda i još je bio “garav”. Kafene sline je imao 3 dana.
Ušmrkali smo toliko kofeina da je bilo sasvim dovoljno da 72h ne spavamo.
I tako… naviru sećanja.
Autor: Lidija Bizic – Personal Blog
Be First to Comment