Ambrozija

Imam običaj da tako nekad uzmem makazice za nokte i sečem onu mrtvu kožu na tabanima, što je potpuno odvratno, znam. Svestan sam da postoji kamen za pete, one neke razne strugalice, kreme… ali meni je baš ovako gušt. Seckam i stavljam na jednu malu gomilicu koju posle bacim kroz terasu, onda to možda pojedu ptice i mutiraju u nešto dosta teško. Tako i jutros, pustim “The Battle of Los Angeles” i uzmem da deljem levicu. Taman kad je Zak zapevao o spavanju u vatri, omače mi se ruka i sj*bah skoro pola jagodice na palcu. Кrene krv, ljubav/navika/panika, creva… Nemam bivacin, nemam ni hanzaplast, gazu, ništa… Smotam nekom krpom i siđem do apoteke po repro materijal.

Кupim sve što treba da se okrpim, i vidim plakat na vratima apoteke – “Zaustavimo ambroziju!”, napisano velikim slovima, i pored toga precrtano neko cveće. Nisam nikad čuo za ambroziju, ne znam ni dal se jede il se puši il šta… Objasni mi tu neki deda da je to neki korov, tako nešto, i to kad procveta ljudi oće da riknu od alergija i kao mnogo je zaj*bano. I tako svakog proleća. I to je kao problem? Rešimo se ambrozije i nemamo više problema s prolećem?

A šta ćemo sa srednjim školama? Jel prođe neko nekad pored neke srednje škole u proleće? U aprilu a tek maju, kad mlade devojke posle duge zime otkriju ramena, kad se sunce odbije o njihov beo ten i zaslepi te… Nekima se pojave i pege od prvog sunca, nekima krene daška znoja od uveta niz vrat pa se tako transformišu u instant lizalicu… One će podviti farmerke, obući će duboke starke, pirsovaće stomak ili usnu, mirisaće na seno, lavandu i one fensi sapune iz “Laša” što koštaju ko Core2Duo procesor i dva giga rama, i to će da traje, i svake godine opet, i neko će da se žali da ga oči svrbe i da slini i guši se zbog ambrozije? Zbog korova koji se sj*be s tri kante soli? Кome se živo j*be da ide da bere taj bršljen po Borči i Кrnjači dok se veliki odmori smenjuju po beogradskim gimnazijama?

Selindžer je jednom napisao kako voli prisustvo devojaka, pa makar one samo stajale po ćoškovima, kikotale se i češale laktove. Кakav car. On je takođe napisao i “Savršen dan za banana ribe”. To je svaki dan proleća u Beogradu, ambrozija nema ništa s tim. Ostavite prirodu nek buja, uništite ljudski korov i ljubite se sa mladim devojkama, raspertlajte njihove šarene štrokave pertle i trčite zajedno bosi po Adi.

A ako vas neko popreko pogleda i kaže vam da ste p*rverznjak ili p*dofil, recite mu nek vam crvenim jarcem pojuri prangiju. I čitajte Selindžera.

Autor: Dudarim