“Rekoše mi otišla Marija u Nemačku. Kažu, našli joj da pazi jednu Nemicu od skoro devedeset godina. Polupokretnu. Da joj briše dupe. Neka briše, briše za pare. A ovde je isto tako, nepokretnim Srpkinjama brisala skoro besplatno. Skoro… Jer za platu nije mogla da kupi ni najjeftiniju avionsku kartu. Putovala dan i po autobusom.
Otišao i Nikola. I Verica, Milica, Ivan… Otišlo ih mnogo. A mnogi se spremaju. U noćne smene nose sveske… Ich habe, Du hast… Pa kad se sažvaće minimum, na bus pa u Švabiju, na plaćene nemačke guzice.
A sinoć, pokraj zelene vode i bele palate, luksuz, šljašt i cirkoni, gondole, plastične palme i fikusi, počeo novi rijaliti.
Stanari nepoznati i polupoznati gnojavi iscedak iz perianalnog abscesa ovog naroda, umišljene fukse, kurve i oberkurve, starlete, prostitutke, dupetarke, kurcolomke… Proroci, gatare, utvare, kriminalci bivši i budući, stiholepci, pevači, manjine, kurcolomke i kurcolomci, gnjide, larve i sotona lično. I poneki Crnogorac.
Silikoni, baloni, hijaluroni, ekstenzije, kondilomi i po par neurona u glavi.
I taman kad pomisliš da nema gore, čekaj rode, strpi se, uđe i beba k**rcogutače na tabletama, nastala kao plod parenja ove fukse i nekog bilmeza u jednom od prošlih rijalitija, sa mamom, odnosno bakom, takođe na tabletama, i to je super, odlično, već se pletu popkice za bebu po nekim selima.
Zadaci: Da se ždere, loče, bije, kune, pljuje, j**be, začne, preti, masturbira, da se češu nosevi, rodnice i guzice, uz dobre dnevnice i premije, bonuse i nagrade. Za kiretažu varjačom uživo stan u Borči i škoda fabija. Nego šta!
I sve to će, bubljivi, ušljivi, smrdljivi, krezavi i decerebrisani auditorijum da gleda. Da navija, uz kolut parizera, čašu step soka i pivo. Pivo… I nije mi krivo što gleda, nego što glasa.
Da, glasa, da se uzajmi, da uplati malo kredita ali da glasa.
„De dete ukcajde mi da pobedi Droca Pičkić”, kazaće baba svojoj unuci, sa penzijom od 12 ‘iljada.
A „mecena“ će da zaradi milione, mnogo miliona. Od dvanaest hiljada, bar dve će baba da utuče na glasanje. I tako baba po baba, hiljada po hiljada, biće tu mnogo miliona za novi rijaliti, možda na mesecu, dok za decu namičemo dinar po dinar preko SMS poruka!
Zato, srećno Marija, Nikola, Verice, Milice, srećno vama u busu, srećno i vama koji ste na A1, ipak su bolje švapske šajzen babe, od njihovih neopranih čmarova se živi. Idite, treba da se ide, neka ostanu babe, vaške i kondilomi, ova zemlja verovatno bolje ne zaslužuje!
Eto, sad mi lakše, mogu da idem na svirku.”
Autor: Slobodan Jovićević
Be First to Comment