A ti i dalje misliš

Babe koje ne čuvaju svoju unučad.
Majka koja ne razume tvoje reči, ko da si tuđa, ne njena.
Kasirka koja te čeka za dva dinara, iako joj ostavljaš bakšiš već godinama.
Radnica na Birou koja u 8 ujutru otečena i promukla sikće “Šta ti zapravo hoćeš?”

Doktorica koja nadrkano kaže: “Zatvorite vrata, ući ćete kad vas pozovemo”.
“Ali, ja sam samo hteo…”
“Šta si hteo reći ćeš kada te prozovemo!”

Sestra koja u dva noću lupa vratima bolničke sobe, vrata inače solidno dihtuju.
Koleginica koja kaže “Nemam broj Anušića”, a prvi joj zapisan u tefteru.
Muž koji ti gripoznoj kaže: “Idem da odigram tiket, hoćeš moći sa decom?”
Žena koja ti ostavi hladan ručak, da se rasladiš posle kopanja kanala na plus 40.

Otac koji šeta do reke kilometrima, ali do tebe ga “bole noge”.
Brat koji ne zna koje boje su ti zidovi u kući.
Šef koji te digne od stola da mu odeš po burek sa sirom i jogurt u čaši.
Svekar koji te u razgovoru sa drugima oslovljava sa “ona”.
Sestra koja prećuti “bravo” kad joj saopštiš da si položila ispit.
“Pa, dobro, kažu da nije težak”

…

A ti i dalje misliš da će da te ubije višak kilograma, celulit po butinama, promena posla, koja hiljada manje, nokti koji se lome, stan bez pogleda na drveće, krta kosa, komšijin pas koji laje neutešno, pun plakar, a ti nemaš šta da obučeš, loš selfi već danima, star nameštaj i prašina svuda po kući.

Autor: Jovana Kešanski