E-mail

Jedan čovek bez posla se prijavio za posao u Microsoft kao ‘čistač WC šolja’.

Kadrovski direktor ga je primio na razgovor i posle kratkog testa mu reče: “Primljeni ste. Ostavite mi Vaš e-mail, tako da Vam mogu poslati ugovor i spisak Vaših dužnosti.”

On jadnik, zbunjen, odgovori da nema računar, pa samim tim ni e-mail.

Direktor će na to: “E pa onda, žao mi je, ako nemate e-mail, virtuelno znači da ne postojite, tako da Vas ja ne mogu primiti.”

Siromah, očajan, izađe iz sedišta Microsofta, bez ideje šta bi mogao raditi i sa samo 10$ u džepu. Uputi se prema supermarketu i tamo kupi gajbicu s 10kg jagoda. Za kratko vreme, proda sve jagode na komad idući od vrata do vrata i do podne duplira početni kapital. Iznenađen i sa entuzijazmom, ponovi istu stvar tri puta i vrati se kući sa 60$.

Tada je shvatio da bi mu taj sistem omogućio da preživi, tako da ga je počeo primjenjivati u kontinuitetu, izlazeći uvek rano ujutro i vraćajući se kući uvek kasno naveče. Radeći tako, utrostručavao je i učetverostručavao kapital svakoga dana. Za kratko vreme kupi ručnu dvokolicu da bi mogao povećati obim posla, a kasnije je zameni sa jednim kamiončićem. Radeći tako, u roku od jedne godine, postade vlasnik male flote vlastitih motornih vozila. Za 5. godina je postao vlasnik jedne od najvećih mreža za distribuciju namirnica u SAD.

I tako, misleći na budućnost porodice, odluči osigurati svoj život.

Pozvao je brokera kako bi potpisao policu osiguranja. Broker ga na kraju razgovora pita za njegov e-mail da bi mu poslao prospekt osiguranja. Naš čovek mu odgovori da nema e-mail. “Baš čudno” prokomentirao je broker “Nemate e-mail, a uspeli ste napraviti imperiju. A zamislite gde biste bili, da ste ga imali!”.

Čovek se zamisli, pa odgovori: “U Microsoftu čisteći wc šolje!!!”

Izmenjena priča Mome Kapora o Obradu Milićeviću