Desilo se jednom da neki političar bude primoran na vožnju autobusom. Seo pored njega jedan čovek, običan radnik i političar (da iskoristi podatak za bazu podataka) započne razgovor:
“Šta si ti prijatelju?”
Radnik.
“Da li bi radio za Nemce da ti dobro plate?”
Naravno, kako da ne. Radio bih nedelju-dve, pa ‘ajd kući.
“A za Engleze?”
Radio bih nekoliko dana, pa bi im rekao “dosta je bilo”.
“A za Amerikance?”
Ne znam koje pare da mi plate, za njih ne bih radio!
“A za našu zemlju?”
Za našu zemlju pitaš? Za našu Stranku? Za naše drugove? Pa radio bih dan i noć! Sve i da mi ništa ne plate.
Znajući da je optimizam u zemlji u velikom padu, dobro raspoloženi političar pomisli da bi takvog entuzijastu i patriotu trebalo nekako nagraditi, pa ga konačno upita:
“A gde si ti prijatelju zaposlen?”
U Pogrebnom preduzeću, ja sam grobar.
Dobar radnik, zlata vredi 🙂
Be First to Comment