Saće pet godina kako nismo zajedno i tri godine kako je ona s tim nekim tipom, toliko je provela i sa mnom. Lepo smo se razišli, sad se nekad čujemo i tako to. Taj sadašnji je neki dobar ko leba, mada je ružan, mada ni ja nisam za uramljivanje, a u stvari nije ni ona. I svima lepo.
Uglavnom… Krene da radi pivo i meni se pripiša onako junački. Ulazim u toalet (worst in Scotland?!), obe kabine zauzete, od tri pisoara dva su slobodna a za prvim stoji ON! Pogleda me značajno, pogledam i ja njega, šta ću… Toliko dilema u samo jednoj sekundi…
Šta je najgore što može da mi se desi?! Da stanem pored njega i utvrdim da ima veću k*tu od mene, jasno… Najbolje?! Suprotno od toga… Ali da li je vredno eksperimentisati i izazivati sudbinu… Setim se vojske, setim se tuševa posle treninga, znam da sam dosta dobar ali bilo je i najboljih. Neutralnog ishoda nema, mislim, ne postoje dva ista k*rca.
Mogu da budem p*zda i sačekam kabinu, ali to bi bila sramotna predaja, setim se Boja na Kosovu i “nije važno kolika je sila koju napadaš, već kolika je svetinja koju braniš” i zaključim da to ne dolazi u obzir. U naletu patriotizma stanem za treći pisoar, između nas jedan slobodan i dovoljno prostora za špijunažu.
“Pa, kako je Dudarime?”
Evo, nije loše, došo da pišam…
Blagi osvrt na levu stranu… HA! Pod ovim svetlom deluje manje, bolji sam, za dlaku ali pobeda je na vidiku. Za svaki slučaj bacim još jedan pogled, ma da bre, manji sto posto. Manji k*rac i briga manje, mogu na miru da otvorim diznu. Neće da krene. Najgore zlo kad ti se gadno piša, izgubiš koncentraciju i ćao, možeš da stojiš još tri dana i da kolabiraš al neće ni da kane.
“Šta je, neće a? I meni se nekad desi da neće, obično kad imam tremu…”
Pa p*čka ti bre materina, pogledaj šta držiš u rukama, bedo ljucka, a meni si našo da sereš za tremu! Šta ja sad da mu odgovorim a da ne pomenem ni jedan k*rac od dva u kadru. Oslobodila se i jedna kabina, izašo neki bilmez što liči na Caneta iz Partibrejkersa. Tek sad nema teorije da se išoram.
“Možeš da probaš u kabini, lakše se čovek koncentriše…”
Ko da ja, ljakse, ne znam šta je lakše. Al tako i bi, ne može pobeda da bude potpuna, uđem u kabinu rešen da okončam duel a i da rešim svoju bešiku bede. Čučavac poplavljen i u njemu kobaz od sedamsto grama! Divan prizor za koncentraciju… ko da sam zalutao u KST a ne ko da sam dao trijes dinara baba seri za užitak.
Zapalim napolje da utehu nađem u nekom grmlju da ne bi nekoga molio za katetar. Prvi žbun, ispust za dizanje vodostaja Dunava i angažovanje dodatnih turbina na Đerdapu, život je ponovo dobio na smislu.
U sred ekstaze, prođoše pored mene ON i ONA, ruku pod ruku, i u isti glas mi odbrusiše jedno “Ćao”.
Kad razmišljaš vođen k*rcem, izgleda da obavezno završavaš u istom.
Autor: Dudarim
Be First to Comment