Ćao, brate moj, da ti znaš kako meni nedostaju neke stvari kao smoki, bipovo pivo, kisela voda Knjaz Miloš ili 3 srca, jogurt, burek, pogačice, kiflice, i sve ostalo što bi na mrtvačku glavu pojeo ili polizao. Dupe bi dao za sve to, ali sve to 10 godina nisam okusio pa vala mislim da ću sledeći put kad budem imao priliku rasturiti stomak, a pre toga ću gladovati da bi mogao da nabacim jedno 20 Kg.
Šta da ti kažem burazeru moj, bolujem kao i svake godine za Srbijom, patim pa ludujem. Ali još jednom ti kažem i ponavljam: Ja koji živim sa druge strane, kunem se da ne bi nikad napustio Srbiju da živim dole. Znam, kazaćeš mi da ne znam kako je to kad ne živim u Beogradu ali ne znaš ni ti kako je vani. U svakom slučaju Srbija je samo jedna, i to nigde nećeš naći.
Evo ti našta liči jedan moj dan, ovde: “Dižem se oko 7, 7 i 30, kidam od kuće, 8 na posao do 12 i 30 pa na ručak (ako imam vremena za to) pa ponovo od 1 i 30 do 6, pola sedam (ako nije i kasnije, ali recimo pola sedam), 7 kući, okupaj sina dok žena postavlja sto za večeru, pola 8 za stolom, pola devet sin u krevet, pa onda ćerki menjam pelene dok joj žena pravi jelo, pa joj dam da jede pa kad završi to je oko 9 i 15. Ovde filmovi ili utakmice počinju u 8 i 30 tako da ništa nisam uradio, još dok se istuširam i sednem par minuta da se ispričam sa ženom, to je 10 sati. Dobro znam, možeš mi reći što ja dajem ćerki da jede, ili što joj menjam pelene, ili što žena ne kupa sina, pa samo zato što dok ga kupam malo se poigram sa njim u kupatilo i to mi je prilika da provedem koji minut sa njim. A, što se tiče ćerke, ako joj ne dam da jede ili ne menjam pelene, onda je uopšte ne vidim. Radi od jutra do mraka, pa idi kući kad možeš, ako možeš. Dobro, istina, da imam dobro mesto i da mi se posao dopada, ali s tim bolje jer u svakom slučaju takav ti je ritam ovde.”
Ode sve u materinu, najavili su poskupljenje osiguranja za nas (za bolest) za 10%, to je sedma godina uzastopce, dosta više. Svi kukaju, nema para nigde, a troše 14 miliona dnevno za vojsku, zemlja koja nikad nije htela da ratuje. Ženeva plaća 1,5 miliona SFR dnevno kamate na kredite jer je u govnima, pa sad ti vidi. Nije samo naša Srbija otišla u materinu !!! Smučilo mi se da se tako živi, žena mi je sad prestala da radi zato što sin počinje prvi razred 30-og avgusta. Škola počinje od 8 i 45 do 11 i 30 prve dve godine, pa posle isto i popodne od 1 i 45 do 4. Sad ako ona (ili ja) radimo, kako možeš odraditi onih 8 sati dnevnog rada ako moraš tako da se zezaš sa decom? NEMOGUĆE! Onda prestaješ da radiš, ili plaćaš 15% obe bruto plate da bi platio da ti čuvaju decu dok radiš i to naravno ne možeš skinuti sa poreza koji je oko 2 bruto plate. Evo ti normalna situacija jedne neoženjene osobe:
Plata prosečna oko 3.400 SFR bruto (3.000 neto)
Godišnji porez oko 8.000 (800 mesečno, imamo tri poreza)
Stan (soba, kuhinja, kupatilo, voda, struja (bez telefona) oko 1.000 SFR
Osiguranje za bolest (minimalno 250 SFR mečecno)
Mesečna karta za prevoz 70 SFR
Da jedeš u podne (najmanje oko 20 SFR/dnevno – Pizza i piće) 20SFR x 20 dana = 400 SFR, pa sad ti vidi šta ti ostaje, cigareta 4,50 – Litar benzina 1,30 – bioskop 16 – restoran dvoje oko 100 – novina 1,70 – koka kola 4 – hleb 2,50 – litar vode 1,50 – mleko 1,80 – i naravno meso, kako koje između 20 SFR/kg za mleveno meso do 100 SFR/Kg za kvalitetnije meso. Još tu nisam dodao telefon, osiguranje za kola ako ih imaš i održavanje i tablice, ako se baviš sportom (teretana je 1000 SFR/godišnje), tenis 14 SFR/sat … i mogao bi da nastavim daleko duže. Normalna osoba bez ludila teško izlazi na kraj, pa onda živeli krediti i kreditne karte.
Eto ti normalan život kod nas na zapadu, vidiš nije sve lepo. Dobro ne treba kukati, treba se snaći, ali što se ipak toga tiče, čovek sa lakše snalazi kod nas. Dobro, mislim da sam se dosta ispričao za večeras, pa samo se javi pa da kukamo i jedan i drugi zajedno. Pozdravi sve i do sledećeg puta i nemoj više da me ostaviš mesec i po dana bez novosti, nije fer.
Preuzeto: www.conopljanews.net
Be First to Comment