Mogućnost trećeg soma

Sa svojih sedamnest sam bio prilično mlad, i sad se tako osećam mada malo drugačije izgledam. Sad baš i nemam neko uzorno društvo, mada je tad bilo još neuzornije. I tako ja golobrad na nekom neuzornom mestu, i ona priđe i bez da se i predstavi…

– “Hoćeš da se ljubiš sa mnom i sa mojom drugaricom?”

U p*čku materinu! Ni manje ni više… Кo da me pita “Jel da da ne bi voleo da ti riknu ćale i keva i da ti neko sipa so u oči…”.

– “Pa ono… ne znam…”
– “Pa jel oćeš il nećeš? Ono tamo mi je drugarica…”
– “Ma… ja, imam devojku.”

I stvarno sam imao, u stvari to je bio značajan pokušaj, ali sam davao celog sebe da to uspe.

– “Pa jel ona ovde?”
– “Pa nije…”
– “Šta je onda problem?” – i uhvati me noktima nazad za vrat.
– “Nije problem nego…”
– “Šta si se usro?!”
– “Hehe, ma nisam, nego… nemojte mene…”

Nemojte mene?! Ovo je druga najgluplja stvar koju sam u životu reko. Prva je kad sam prijateljici na sahrani njenog oca čestitao umesto da izjavim saučešće.
Iz očiju je moglo da joj se pročita “Кud da naletim na p*derčinu” a iz usta je poteklo:

– “Izvini ako si p*der, jebiga ja to nisam mogla da znam…”
– “Nisam bre, jebote, nisam p*der bre… čoveče…”
– “Okej, ajd ćao.”
– “E ne, e, hoću ja…”

Aha, možda i oću. I tako… Naravno da joj nisam reko da sam pljunuo u gaće.
A zašto sam sve ovo ispričao… Pa, danas ceo dan tučem beli luk, ne dam dušmanu da me zakuje za krevet. I onda sam razmišljao kako bi mnogo bolja varijanta bila da sam tad zdibao na beli luk, manje bi se kajao. Rane iz škole ceo život bole…

Autor: Dudarim