Učiteljica nas je pitala da li znamo šta je to 1. maj – i svi su ćutali, samo sam se ja javio:
“To je dan kada bi tata trebalo da primi platu, ali je nije primio! Nije ni 1. aprila, ni 1. marta, ni februara, januara… U decembru je pozajmio za prasence od teče, ali mu još nije vratio, i kad god zove, mi moramo da kažemo da tata nije tu, iako se krije u ve-ceu kao da teča može da vidi kroz slušalicu.”
Lupila mi je čvrgu i rekla da sednem…
Objasnila nam je da je reč o prazniku rada i rekla da svako od nas, kada ga prozove, ustane i kaže čime mu se roditelji bave i šta bi voleli da budemo kad porastemo?
Kada je došao red na mene rekao sam:
“Moj tata privremeno radi na železnici, leži na šinama… Svako jutro se obuče kao da ide na posao u staru firmu, koju je sad kupio čika Mile koji je nekada bio portir, i ode s kolegama da malo leže na pruzi, a mama zalupi vrata i kaže: “Dabogda vam naleteo teretni iz Lapova kad niste hteli sa Miletom u stranku…”
Mama je završila neki teški fakultet, ali u tubi za diplomu sad drži flašicu rakije za koju tata ne zna, pa otpije nekoliko “semestara” čim on izađe iz stana…
Posle se svađa sa komšinicom čiji muž često pijan piški u liftu… a on radi u nekom ministarstvu kao ekspert za nešto…
Inače, mama je nekada radila u banci, ali joj je šefica dala otkaz zato što se ispostavilo da ima previše škole da bi ostala na radnom mestu koje se sviđalo šeficinoj kozmetičarki, i premalo grudi da bi je prebacili na šalter… Htela je da proda tatinog “juga” i dedin ‘Orden rada sa zlatnim vencem’ i skupi pare za jaku “četvorku” – rekli su joj da za te pare ne može da sredi ni kurje oči, a kamoli da nabaci tranzicione grudi…
Na sreću, ona komšinica nije zlopamtilo, pa ponekad pozove mamu da joj za 500 dinara očisti stan… i oriba lift kad se komšija ekspert vrati s posla.
Nije komšinici teško da to i sama uradi, ali nema vremena od kada se zainatila da završi srednju školu…
Kaže da uspešnog muža mora da prati i ambiciozna žena, a i ne može drugačije da je ubaci kod sebe u ministarstvo kao savetnika…
Što se onog dela “šta bih voleo da budem kad porastem” tiče, tu sam baš bio u nedoumici! Mislim, dvoumim se da li da postanem tajkun, kao Đurin tata, u čijoj firmi razredna popodne radi kao sekretarica, pa joj se i u školi ponekad omakne da Đuri kaže “šefe”, ili da postanem političar?
Kada smo bili mali, Đurin tata, čika Joca, je često išao u Zabelu, valjda su tamo imali vikendicu, ali mama nikada nije htela da vodi i Đuru kada bi vikendima išla u posetu. Koliko sam shvatio, on se tamo aktivno bavio poljoprivredom i izgleda da mu je baš super išlo čim je posle nekoliko godina kupio nekoliko firmi, pa za njega danas rade čak i čika policajci koji su nekada dolazili po njega da ga vode u vikendicu, a on im lupa zauške, tera ih da rade sklekove i ne daje im platu.
Stvarno ne znam da li to ili da idem u poslanike? Tata je više za ovo drugo, naročito otkad su javili da je neka polugola teta pokušala da uđe u Skupštinu, a on dreknuo na televizor:
“Ostavite je na miru – čula žena da je politika kurva, pa došla kod svojih! Eto, sad imate kvorum!”
“Dobro je, sine, izgleda da j..u još nekog osim nas u mozak” – okrenuo se prema meni i pomilovao me po glavi, dodavši:
“U poslanike će tebe tata, u poslanike, ali da zoveš i tatu u poslanički klub kad vam dođu ovakve delegacije u uzvratne posete…”
Moj uzor je čika Velja, on se bije i psuje za platu i niko ga ne tera u ćošak kao mene…
Inače, izgleda da se situacija kod tate na poslu popravlja, otkad im je bio u poseti neki fin čika, Rasim, ćale se više ne vraća onoliko ukočen kući – dobili su neke anatomske uloške za dugotrajno ležanje na šinama, pa sad kaže da mogu tako i do penzije!
Mama i dalje navija za onaj teretni iz Lapova, hvatajući se za “diplomu” sve češće, a ja za tu penziju koju tata pominje – kaže to je sigurna lova na koju mogu da računam ukoliko se ostvari mamina želja?
Eto, priznajem da mi ni posle svega nije ništa jasnije zašto je taj 1. maj toliko važan datum kad od cele porodice radi samo baka, umesto da se kod kuće odmara i gleda španske serije?
Mada, nije joj loše – po ceo dan sedi ispred nekog WC-a i daje ljudima toalet papir u zamenu za neku siću… Kaže da često sretne i neke od svojih bivših studenata, oni joj daju više para nego što treba – i ne traže kusur.
Otpevao sam mami i tati pesmu koju nas je učiteljica naučila – “Da nam živi, živi rad” – dobio sam šamar od tate, a mama me je gađala diplomom…
Tek sad ništa ne razumem – zašto slavimo nešto što nas sve nervira?
Izem ti praznik kad su svi ljuti na njega!!!
Preuzeto: opusteno.rs
Uh je.ote… bravo